Лов на вештице у Европском парламенту
Недељу дана пре избора за Европски парламент противници евроскептичних странака су започели прави лов на политичаре који представљају опасност за актуелни биселски консензус.
Међу жртвама новог лова на вештице који се одвија у Европи у најбољим традицијама макартизма, већ има посланика Европског парламента. Полиција безбедности Летоније је започела истрагу против посланика Европског парламента Татјане Жданок, коју терете за вршење утицаја на политички живот Летоније у интересима Русије, као и за поткопавање државних постулата балтичке државе. На русофобске демарше балтичких земаља многи су већ навикли и у том контексту посебно није одјекнуо скандал који се десио у Мађарској, земљи која се често не експонира у антируским изјавама. Према саопштењима мађарске штампе, тужилаштво је затражило да се укине имунитет посланику странке Јобик Бели Ковач, који се оптужује за шпијунажу европских органа власти у интересима Русије. Лист Мађар немзет који је први објавио исхитрену сензацију није поменуо никакве доказе кривице мађарског посланика, ограничивши се поменом његових честих путовања у Москву и прорусих погледа. Судећи по изјавама политичких противника европског посланика, главни адут оптужбе је руско држављанство жене посланика Ковача. Руководилац партије Јобик, Габор Вона, заложио се за свог једнопартијца.
- Пошто немамо шта да кријемо, ми смо на личну молбу Беле Ковач испољили иницијативу да се сазове отворено заседање Комтитета за безбедност на којем ће иступити Бела Ковач. Раније је управо Јобик предлоћио да сви чланови парламента Мађарске дају изјаву о могућем двојном држављанству и о финансирању партије из иностранства. Шпијуни заиста постоје у Мађарској, али по правилу, амерички и израелски.
Сам посланик Ковач планира да натера мађарске органе реда да докажу своје оптужбе на суду.
Индикативно је да је за Европу постало већ уобичајено да приређује медијски суд Линча над политичарима и јавним посленицима који изражавају симпатије према Русији или једноставно схватају дејства руских власти. Фактички, проамерички политичари и медији Европе покушавају да кажњавају саму чињеницу постојања ”неприхављивих мисли”. Такви случајеви су забележени у Великој Британији, Пољској, чак и у Немачкој, где је медијска броба против оних који разумеју Путина већ постала предмет јетке сатире.
Џорџ Орвел у свом роману антиутопији ”1984” описивао је репресије за такозване ”злочине мишљења” и јасно показао да само потпуно тоталитарно друштво може да кажњава за мисли. Нажалост, Европа 2014. године почиње све више да личи на дело енглеског класика.
Валентин Миндрешеску,
Остаје да се надамо да после избора за Европски парламент и разрешења украјинске кризе, усијање русофобије у медијима и политичком дискурсу почеће да јењава, мада фундаментални проблем никуда неће нестати. Европа треба сама да превлада жељу неких политичара да започну нов лов на вештице.
