Санкције против Русије ударају по балтичким земљама

14-05-2014 11:41:21 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Санкције против Русије већ се одражавају на економију балтичких република. После кризе 2008. године једва означени економски напредак поново је под знаком питања. Затварају се тржишта за пласман производа, битно се смањује транзит руског терета. Део предузећа је већ приморан да отпушта раднике, нека се сасвим затварају.

Детаљи у репортажи дописника Гласа Русије Виталија Фотина.

Постоји чињеница коју званична историја балтичких република воли да прећути — развој економије ових земаља директно зависи и зависиће од Русије. Балтик као што је био од времена Петра Великог транзитна зона за источног суседа, тако и остаје, без обзира на улазак Естоније, Летоније и Литваније у антируске војне блокове и западне савезе. Последње санкције ЕУ против РФ већ су удариле по балтичким земљама. Већина терета који идео преко лука Риге, Талина, Вентспилса је руска. Премијер Литваније је признао да Клајпедска лука већ је обуставила експорт и реекспорт у Русију, а то је око милион тона терета. Поред лука, озбиљно су забринути превозници, код којих зависност од транзита долази до 80%. Летонска железница практично потпуно је оптерећена услуживањем управо руског транзитног терета.

У тешком положају нашле су се и друге гране. Удео извоза прехрамбених производа у Русији из Литваније је око 30%, а из Летоније око 45%. Сада промет трговине осетно пада, што тера многа предузећа да смањују своје капацитете, значи да отпуштају раднике. У Летонији по неким оценама може бити речи о смањењу за 20% обима извоза. Ово је изјавио министар ове прибалтичке земље Вјачеслав Домбровски:

- Очекујемо смањење за преко 20%. И постоје основе да се претпоставља да независно од тога шта ће се даље десити, то је задуго. У датом тренутку је јасно да она роба коју извозимо у Русију, њена количина ће опасти, цена ће скочити. И као последица потражња ће пасти.

Све чешће у балтичким земљама политичари говоре о тражењу алтернативних тржишта за пласман. Ипак експерти су уверени да пољопривреда на пример не може да конкурише европским произвођачима. Роба балтичких земаља Европи није потребна.

Политичари играју на добру карту у лошој игри, тврдећи да ће ЕУ компензовати губитке економији од увођења санкција. Бизнис кругови су озбиљно узнемирени. Већина предузећа сматра да таква дејства могу да униште мали и средњи бизнис који је из без ограничења преживљавао тешка времена. Зато у друштву све чешће се чује незадовољство. Интереси Брисела и Вашингтона као партнера су добра ствар, али своја кошуља је ближе телу, уверена је бивши шеф Конфедерације послодаваца Летоније Елина Егле:

- Мислим да у датом тренутку треба да бранимо своје интересе, а своје економске везе ипак мало да сачувамо. За већину земаља ЕУ Русија није суседна земља, није тако важан економски партнер као за Летонију.

Озбиљно су забринути и инвеститори. Без обзира на то што балтичке елите толико воле да говоре о европским вредностима, европској интеграцији и помоћи Европе развоју ових земаља, званични подаци неумитно указују на то да највише новца у балтичке земље улажу Руси. Иста ситуација је на тржишту некретнина. Ако се овде дода и туризам, слика делује врло жалосно. Подржавајући тежњу Вашингтона, Летонија, Литванија и Естонија секу грану на којој седе.

Виталиј Фотин,