Избори за Европски парламент као синдром европског незадовољства
Европа се загледала у резултате избора за Европски парламент 22-25. маја и многе земље и партије биле су у шоку од оног што су виделе. У Британији и Француској резултате скоро сви листови, водећи политичи и аналитичари у један глас назвали су ”политичким земљотресом”.
Радикалне десничарске, антиимиграционе, евроскептичне странке су претекле у Британији и конзервативце, и лабуристе, а у Француској социјалисте и странке десног центра. На све стране у другим земљама ЕУ радикални десничари и радикални левичари су удвостручили своју заступљеност. То је била до сада невиђена демонстрација великог европског незадовољства Бриселом. И успут сопственим владама.
Не може се рећи да су избори у ствари дали савим револуционарне резултате. Конзервативна Европска народна странка (фракција десног центра), добивши 212 од 751 мандата, сачувала је вођство. Мада је и ослабила позиције. Друго мето је остало фракцији социјалистичког усмерења — Напредној алијанси демократа и социјалиста, који добијају 186 места. Али овде се не ради о цифрама. Ради се о демонстрацији расположења. Ово је била непријатна демонстрација.
Сада су скоро четвртину места добиле радикалне националистичке странке. Оне су у стању да формулишу парламентарну фракцију и да добију нешто попут ”контролног пакета” мањина у Европском парламенту. У Европском парламенту десило се отприлике то што може да се деси у оркестру када одједном приме до четвртине музичара који не верују ни диригенту, ни нотама.
Европљани у ствари мало знају о томе шта ради Европски парламент. За њих су много важнији национални и локални избори. Избори за Европски парламент су били пре плебисцит о политици водећих странака ЕУ. Изгубили су скоро сви. Најупеачтљивји примери су Британија и Француска.
Таквих резултата као на протеклим изборима нисмо видели у Британији више од сто година, подсетио је лидер UKIP Најџел Фараџ. UKIP ће добити више места у ЕП од торијеваца или лабуриста. И заиста, још никада у читавој савременој историји острва ни једна партија осим конзервативне или лабуристичке није добила изборе на територији краљевства.
- Чуди не оно што се десило, већ што се то није десило раније. Три странке естаблишмента (торијевци, лабуристи и либерали) одвеле су нас у Заједничко тржиште које се затим трнсформисало у политичку ЕУ, обећали куле и градове и нису испунили обећања. Сада не можемо да управљамо сопственом земљом и не можемо да контролишемо сопствене границе.
Сада је ствар дошла до тога да су конзервативци почели да говоре о потреби да се промени лидер странке, актуални премијер Дејвид Камерон. Управо на то је позвао члан националног извршног комитета странке Мартин Тод. Земљи предстоје наредне године редовни избори, а бирачи су гурнули торијевце чак не ни на друго, већ на треће место на протеклим европским изборима. UKIP ће добити 23-24 места у односу на 13-14 лабуристичких и торијевских.
У Француској Национални фронт на челу са Марин Ле Пен заобишао је и социјалисте и Савез за народни покрет. Фронт може да рачуна на 25 мандата. На 10 више него социјалисти и странке десног центра. Неке француске новине називају изборе срамотом социјалистичког председника Франосе Оланда. Марин Ле Пен се залаже за контролу имиграције, против насиља бриселске бирократије, хомосексуалних бракова и политике мултикултуралности. Ле Пен подржава излазак Француске из НАТО-а и сарадњу са Русијом. Политика Француске више не може да се спроводи без учешћа народа и против његовог мишљења, изјавила је Марин Ле Пен за свом ”победоносном митингу”.
- Суверени народ Француске изразио је своје мишљење, као што је и било увек у најкритичнијим моментима наше историје. Он је одговорио онима који не верују више у суверенитет и слободу Француске. Народ Француске је гласно и јасно изјавио да жели да сам располаже својом судбином. Потребна нам је политка Француске за Французе и уз учешће Француза.
Једина земља ”од одраслих” где антиевропске странке нису могле да претекну владајуће је Немачка. Овде су првенство одржали демохришћани канцелара Ангеле Меркел. Мада је укупан број њихових мандата пао на рачун евроскептика из странке Алтернатива за Немачку.
А из Естоније први пут посланик Европског парламента ће бити проруски кандидат из опозиционе Центристичке странке, посланик парламента Јана Том. Она је добро позната као заштитница образовања на руском и права неисконског становништва земље. Тон је претекла чак председника Центристичке странке, градоначелника Талина Едгара Сависара.
У изборима је учествовало нешто више од 43% од 400 милиона европских бирача. И када су сви листићи пребројани, постало је јасно: Европски гласови су велико испољавање протеста против оног што се не допада европљанима, посебно у контексту последица финансијске кризе. А не допадају им се превише широко отворана врата за имигранте, жонглирање традиционалним вредностима, губитак смисла евроинтеграције. И врло много бирократа у Бриселу.
Андреј Федјашин,
