Како се код људи појављују стигмати? (Део 2)

27-05-2014 02:19:18 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/profzucker/cc-by-nc-sa 3.0/ v |


Низ научника сматра да су стигме класичан пример психосоматског обољења код верника, који су склони јакој емпатији према страдањима Исуса Христа разапетог на крсту. Али да ли се ова појава може тумачити само са научне тачке гледишта или има места и за чудо у нашем животу?

У већини случајева стигматичари, који су се обратили лекарима, причали су да су ране открили код себе након буђења после дугог сна или напада, који су били праћени виђењима библијских сцена распећа. Према мишљењу Сигмунда Фројда, појава стигми је везана за феномен потискивања сексуалне енергије код особе, која нема могућност да у довољној мери задовољи своје физиолошке потребе и да се реализује у полном животу, како то често бива код представника свештенства и дубоко религиозних особа.

Мађарски психоаналитичар Шандор Ференци, ко се такође бавио проучавањем проблема настајања стигми, истицао је да је њихова појава увек била везана за губитак осећаја ткива, где су се отварале ране. То је опет повезано са психолошким феноменом потискивања свести, као и са аутосугестијом, подсвесном самоидентификацијом са Христом и тежњом према самокажњавању да би саучествовали у његовим страдањима.

Претпостаља се да је први стигматичар био апостол Павле. Историчари се често позивају на његове речи из његове посланице Галатима „ego enim stigmata Domini Iesu in corpore meo porto“ („ја ране Исусове на телу своме носим“) (Гал. 6, 17). Међутим, пошто су се ови догађаји збили пре пар хиљада година, нико са сигурношћу не може рећи да ли ове речи имају метафорички смисао или не.

Међу познатим стигматичарима био је и Свети Фрањо Асишки, и света монахиња доминиканског реда Катарина Сијенска, и италијански свештеник Падре Пио из Пиетрелчине, кога је 2002. година римокатоличка црква прогласила светим.

Личност Падре Пио заслужује посебну пажњу. Припадао је реду капуцинера и био један од најомиљенијих свештеника италијанског народа. Године 1918. јавили су му се стигме на рукама и телу, који нису нестајали до његове смрти 1968. године. Вест о чудесним исцељењима, која даје Падре Пио, и томе да је он „божији изабраник“ брзо је обишла целу земљу, и ускоро су бројни ходочасници били код манастира Сан Ђовани Ротондо да би добили његов благослов. Једни су говорили да је он могао дати исцељење неизлечивим болесницима, други, да је он предвиђао будућност, трећи су тврдили, да је крв из његових рана имала мирис цвећа, а не метала, као код обичних људи.

Ватикан није одмах признао мистичко порекло стигми Падре Пио. Бројни научници су га сматрали преварантом, а италијански историчар професор Серђо Лућато је чак написао књигу Padre Pio. Miracoli e politica nell'Italia del Novecento, у којој раскринкава познатог свештеника. Према мишљењу Лућато, Падре Пио је сам себи стварао ране помоћу карбонске киселине.

Књига је имала великог одјека. Једни су подржавали чудеса Падре Пио и свето порекло његових стигми, други су били убеђени, да је Лућато обавио одлично истраживање и раскринкао преваранта. У сваком случају, Ватикан није одустао од свог става и сада је Падре Пио из Пиетрелчине проглашен свецем.

Научницима преостаје да се скептички односе према чудима, која немају научна објашњења, а верницима да верују, да су особе са стигмама изабрани богом. Свако бира у шта да верује. Пре или касније тајна порекла стигми сигурно ће бити откривена.

Аљона Ракитина,