Посебно значење филмског форума Златни Витез за српску културу

28-05-2014 09:56:32 | | Глас Русије/ vostok.rs |

23. међународни филмски форум


У старом руском граду Томску у Западном Сибиру наставља свој рад 23. међународни филмски форум Златни Витез. Ове године филмска смотра прима више од 80 учесника из разних земаља.

На фестивал је допутовала висока гошћа из Србије — саветник председника Јасмина Митровић-Марић.

- „Златни Витез“ одувек који постоји преко две деценије одувек је за Србију био један посебан фестивал. Управо од свога почетка је неговао оно што би ваљда требало и не добија облике фестивала, већ сталног дружења и комуникације међу народима и културама православних земаља, међу словенским народима и државама. Оно што словенски народи дају светској култури заиста је огроман допринос. „Златни витез“ је просто постао једна престижна институција која се препознаје не само међу словенским земљама већ на читавој планети. Србија и њени уметници, нарочито у области филма, али и у другим сегментима културе, одувек су гледали на „Златни Витез“ као на прилику да оно што су у једногодишњој продукцији учинили покажу не само словенској браћи већ и целом свету. Оно што се покаже и награди на „Златном Витезу“ потом добија један атрибут посебности и као таквом, са том референцом награђеног уметничког дела на „Златном Витезу“, лакше му се отварају врата фестивала у читавом свету. Председник Србије господин Томислав Николић препознавши све те елементе овог фестивала послао је овога пута мене као своју саветницу да просто подвучем значај тог фестивала за српску културу, за србски народ и за нашу државу. Ја ћу овде имати сусрете са званичницима, са губернатором, са митрополитом, са министром културе Томске области. Наравно да планирам врло озбиљне договоре са званичницима, а потпосивање ћемо оставити, ја се надам, за Београд. И ти споразуми односиће се пре свега на културу и на што чвршће повезивање наших народа.

Између осталог, први пут поздравни телеграм фестивалу Златни Витез упутио је председник Србије Томислав Николић. У свом обраћању председник Србије посебно се сетио помоћи Златног Витеза за време бомбардовања Југославије 1999. године: Србија никада неће заборавити како је управо ваш филмски форум окупио истакнуте посленике словенске културе који су својим потписима стали у заштиту наше земље, подрали очување Косова и Метохије у стаставу Србије, осудили бомбардовање. Ви сте тада потпуно посветили фестивал филмовима из моје земље, братски устали раме уз раме са уменицима и народом Србије. Подршка пружена Србији од стране словенских посленика уметности окупљених на Златном Витезу била је поштена и праведна снага која нам је помогла да истрајемо.

Нажалост, и сада су за Србију наступили тешки моменти. Земљу је погодила поплава. Госпођа Митровић-Марић, обраћајући се публици у Томску, није пропустила да исприча детаље ове страшне природне катастрофе.

- Ја сам се обратила грађанима са причом о тешким поплавама које су задесиле Србију. Говорила сам како изгледа Србија у овом тренутку, како су нестали читави градови, како је вода однела људске животе, како су између осталог пропала и културна добра, библиотеке, архиви, позоришта, биоскопи. Ту врсту разумевања, доброте, братског односа ја јесам заиста очекивала али сам била ганута до суза. То је један посебан однос разумевања, саосећања, хуманости, који је заиста оно што ми је потпуно освојило. Ја се захваљим руском народу на несебићној помоћи коју је пружила мом народу. Ту своју захвалност пренесем и у име председника Србије господина Томислава Николића и у име целог мог народа. Захваљујући помоћи која стиже од Русије успели смо да избегнемо веће катастрофе. То је још значи као један велики људски гест. Ми ту доброту коју смо доживели никад нећемо заборавити.

Ипак, вратимо се самом фестивалу и његовој атмосфери.

- Атмосфера овог фестивала је можда његова највећа драгоценост. Овде се разумемо погледом. Знате, када вам се на једном месту, у једном амбијенту, у једном граду налази толико посленика културе из словенских земаља то је за вас једна прилика да покажете и братство и пријатељство али и једну одговорност који радници који се баве уметношћу и културом морају имати једни према другима. Овде се говори и памеђу али и срцем. То је нешто што можда други фестивали и немају, а била сам на многима. Ја мислим да је Томск поносан. Знате, ту је све јако живо. Ту се иде са једне пројекције на другу, са једне трибине на другу, размењају се мисли. Мислим да је оно одушевљење који показују становници Томска за нас изузетно важно. На крају крајева то што радимо радимо за њих. На овом фестивалу се не размењају само остварења. Размењају се и идеје. Праве се округли столови који промишљају кораке у култури земаља - учесница фестивала и разговара се о култури као о једном глобалном процесу. Тако да је све то од изузетног значаја за све нас. Можда би требало поразмислити да се „Златни Витез“ након завршетка покаже победничка остварења и у осталим словенским земљама, да покажемо свесловенску једногодишњу продукцију. То је јако важно.

Григориј Соколов,