Мегаломанија САД као геополитички фактор
Амерички председник Барак Обама, говорећи пред публиком на Војној академији у Вест Поинту, изјавио је да водећа улога САД омогућава стварање светске изолације Русије. Мегаломанија - закључују стручњаци.
Барак Обама не сумња да ће његова земља дуго времена држати бреме светске доминације. Питање је, како ће то учинити. Између осталог, према мишљењу председника, уз помоћ динамичне економије и пословних иновација. Поред тога и смањењем енергетске зависности Европе и Азије. Америка је спремна да употреби и војну силу ако буду угрожени њени национални интереси. А они, ако следимо геополитичку логику Обаме, могу се наћи било где у свету. На ову главну тезу америчке спољне политике скреће пажњу главни уредник листа "Народна одбрана" Игор Коротченко:
- Амерички председници су увек волели да наглашавају да је Америка од бога изабрана, и да ће управо она одлучивати судбину света. Али, у практичном смислу, говор Обаме треба посматрати у контексту чињенице да су ове речи изговорене пред будућом војном елитом земље.
Армија и морнарица САД су они инструменти који у великој мери одређују улогу земље на светској сцени. Ова апликација на глобално лидерство заснива се, пре свега, на војно-техничкој надмоћности над свим другим државама. Није тајна да се војно-индустријски комплекс Америке убрзано развија. Тамо су уложена огромна средства. Ту су сконцентрисане најмодерније технологије, које се могу наћи у свету. Конструјишући нове системе наоружања, Американци намеравају да се неповратно толико технолошки одвоје, да код никога у свету не треба да буде сумње у војну снагу САД.
Истовремено, уколико се појаве глобална питања која не представљају директну претњу Сједињеним Америчким Државама, праг за примену оружане силе треба да буде већи, рекао је Обама. У околностима које не захтевају директне војне интервенције, Америка ће покушати да реши проблем дипломатским путем и у сарадњи са својим савезницима. Један из примера овакве сарадње Обама је назвао америчку акцију против Русије у вези са ситуацијом у Украјини. Према његовим речима, Москва се нашла у међународној изолацији, мада, према мишљењу стручњака, чињенице показују другачије. Мишљење вишег сарадника Института за међународне студије МГИМО Русије Леонида Гусјева:
- Шта је изолација? Русија је потписала споразуме са Кином, сарађује са многим европским земљама: са Немачком, Италијом, Француском, између осталог. Трговина, размена студената, остала сарадња. Дакле, изјаве о изолацији Русије - најобичнија реторика, посебно ако се има у виду место где су изговорене ове речи.
Обамин проблем је у томе што је заробљеник те улоге коју је преузео на себе кад је постао председник САД, сматра Леонид Гусјев.
- Обама је - талац својих предизборних обећања. Он је ушао у Белу кућу као анти-Буш. Није ни чудо што је добио Нобелову награду за мир. Он је обећао да неће учинити ништа слично претходној америчкој политици у Ираку, Авганистану, Југославији. И тешко му је изаћи из тога. Ситуација у Америци је таква, да му је рејтинг подршке прилично пао.
Обамина изјава пред будућом државном војном елитом, наравно, намењена је за домаћу употребу, уверен је политолог и заменик уредника листа "Известија" Бориса Межујев.
- Говор је био упућен, на првом месту, Американцима. Јер, поред Американаца, нико не верује да је Барак Обама направио изолацију Русије. Сви одлично знају да о некаквој озбиљној изолацији у односу према Москви нема ни говора - ни по економским, па чик ни по политичким параметрима. Да не помињемо чињеницу да потписивање ЕАЕУ између Русије, Белорусије и Казахстана доказује да интеграциони процеси на пост-совјетском простору, такође, нису завршени.
Амерички гласач је веома осетљив на америчко учешће у сукобима ван западне хемисфере. У републиканском окружењу веома су раширена изолационистичка расположења. И Обама је показао да неће да троши енергију, финансијске и људске ресурсе Америке на решавање тих проблема, које за њу нису стратешки значајани.
Директор Евроазијског комуникационог центра Алексеј Пилко верује да је главни фактор који смета Американцима да адекватно одговоре на нове изазове и претње, њихова мегаломанија.
- САД више нису апсолутни светски лидер (као што се биле пре 10-15 година). Настављају тврдоглаво да играју улогу светског лидера. Иако ова улога не одговара ни њиховим интересима, нити њиховом потенцијалу. То се дешава не зато што амерички елита не разуме да је светско лидерство САД заувек прошло. Разлог за немогућности да направи корекцију курса је тај да је Американцима утивљена у главу теза о победи у Хладном рату и вечном америчком глобалном лидерству. То је постало део америчке државне идеологије. Пре или касније ће се то променити. Треба само времена.
Индиректни знак промена које следе може послужити опаска Обаме, да присуство у рукама најбољег чекића уоппште не значи да се сваки проблем претвара у ексер. Очигледно, овим је амерички председник признао границе војне моћи, геополитичког утицаја и потребе мирног суживота цивилизација.
Сергеј Дуз,
