Програмски говор Обаме. Није важно што покушај није успео.
Иступање пред студентима најпрестижније војне академије САД је почасна и одговорна мисија. Никако се не сме обрукати. Зато, спремајући се за говор у њу-јоршкој Вест-појнт, Барак Обама је одлучио да се покаже у најбољем светлу, чак и у случају, када издаје пожељно за стварност и обећа оно, што је немогуће.
Мора да се каже да је успео у томе. Говор председника је садржао бројне изјаве о незаменљивости и искључивости Америке.
Без САД ништа не може да се дешава. Неки супермен Stars and Stripes - увек спреман да дође у помоћ. Тајфун на Филипинима? Већ смо се вама упутили. У Нигерији су киднаповали девојчице? Немојте да се брините, помоћ је на помолу. Проблеми у Украјини? Ево нас. Главног агресора Русију ћемо изоловати.
При томе патетичне речи председника нису биле упућене спољном свету, већ самим Американцима, који се не сналазе добро у данашњој ситуацији. Иначе, неком Џону Смиту из Кентукија или Арканзаса, који увече пије колу пред телевизором, где председник САД подсећа: Ми смо суперсила. Ми смо незаменљиви, свет без нас није ништа. То је као у реклами: Американци не смеју да приуште себи слободу да имају неке мисли, које не падају на памет Обами. Међутим, психолози су давно доказали: претерана самоувереност човека сведочи само о његовом скривеном страху. Међутим, Обами, изгледа, нико то није рекао.
У свом иступању је он покушао да убеди све, пре свега, самог себе, да је у Америци све о’кеј. Са уверавањима је он, свакако, претерао, али је људски шефа земље могуће схватити. Дојадили су му неоконзерватори и републиканци! Они га стално оптужују, што је сувише благ. Зар се то може да допадне председнику? Зато је он одлучио, најзад, да свима покаже, какав је. Није важно што покушај није успео.
Александра Дибижева,
