Избори председника Еврокомисије: хоће ли земље ЕУ да постигну компромис?
У Бриселу је био одржан самит држава и влада ЕУ. Током неформалне вечере политичари су размотрили три актуелна европска питања: резултате одржаних избора у Европарламент, кандидатуре за положај председника Еврокомисије и председничке изборе у Украјини.
Избори у Европарламент су потврдили да су ЕУ потребне промене. Лидери земаља ЕУ су се сложили да је неопходно ревидирати политику Брисела после јасне поруке бирача. Брисел је пун плаката: нове власти морају да обезбеде економски раст и стварање радних места. Нови шеф Еврокомисије мораће да пристане на многе компромисе, те европски експерти не очекују да ће његово именовање бити скоро. Има сувише много чинилаца, између осталих, и политичких, које је потребно узети у обзир у данашњој забрињавајућој за Брисел ситуацији. Подсетимо, према резултатима националних избора у Европски парламент, у многим водећим земљама ЕУ, као што су Велика Британија, Француска, Данска и Холандија, националистичке странке су добиле више од 25 одсто гласова, што је много више од владајућих странака. Дакле, ултрадесничари и евроскептичари су повећали број посланичких места у парламенту и добили шансу да утичу на политику Брисела.
Забринути су пре свега лидери, чије су странке доживеле пораз у отаџбини. Дејвид Кемерон, например, изјавио је да ће блокирати кандидатуру десничарскоцентристичког кандидата Жана-Клода Јункера, коју је истакла Европска народна странка. Такође Британији не одговара ни други фаворит трке: лидер социјалиста Мартин Шулц. У складу са Лисабонским уговором ЕУ из 2009. године, при именовању руководилаца института ЕУ морају се узимати у обзир резултати избора у Европарламент. Раније су се они именовали на затвореним консултацијама шефова држава 28 земаља заједнице. Шефа Еврокомисије бирају лидери земаља-чланица ЕУ из групе политичара, представљених за њихово разматрање од стране политичких странака и група ЕУ. Затим се изабрана кандидатура подноси Европарламенту ради потврђивања.
Шеф Европског савета Херман Ван Ромпеј је истакао да је ЕУ потребан позитиван дневни ред да би смањио раст евроскептичких расположења. Реформе ЕУ ће се састојати у мањем регулисању од стране Брисела и мањој политици штедње. Истовремено ће мере за стимулисање економског раста и стварање нових радних места уживати популарност код Европљана. Иначе, у центру пажње ЕУ ће током наредних пет година бити економија. Лидери су се договорили о стварању општеевропског банкарског савеза и великој интеграцији међу земљама еврозоне. Шефови држава ЕУ су такоже обухватили тему опшеевропске енергетске политике. Међутим, без обзира на одлучност у смањивању зависности од испорука руског гаса, они ипак не праве брзе кораке. Гласине о обустави реализације Јужног тока су само гласине. ЕУ је свесна неопходности алтеранативног пута у испорукама гаса, који ће директно повезати Русију с купцима у јужној и централној Европи. Ако нова ЕУ планира да говори у име свих земаља, а не само крупних играча, она ће морати да узима у обзир интересе истока и југа, где зависност од руског гаса је много већа него, рецимо, код Немачке. Још један најављени приоритет нове ЕУ је баланс власти између Брисела и националних влада. Коментар директора центра Карнеги-Европа Јана Техауа.
- Ново руководство ЕУ мора да има одличне навике у решавању проблема, када су на папиру све земље ЕУ равноправне, међутим, реална реч неких има већу тежину. Та ситуација мора да буде избалансирана. То ће бити кључно питање за новог шефа Еврокомисије. Међутим, осим тога, од лидера 28 земаља се тражи жеља да постигну компромисе и усвајају заједничка решења. Међутим, то је увек било и остаје веома тешко. Не можемо ни да замислимо. чиме ће се све то завршити, али је сасвим сигурно да нам предстоји занимљивих 5 година.
Лидери ЕУ су се договорили да ће имати консултације с парламентарним групама у циљу избора најпогодније кандидатуре.
Што се тиче председничких избора у Украјини, у ЕУ су изразили подршку изабраном у првом кругу Петру Порошенко, истакавши да сада очекују од Украјине реформе и формирање нове владе. Председник Француске Франсоа Оланд је позвао Порошенко да почне мировни дијалог и гради нове односе с Русијом.
Јекатерина Иванова,
