Европарламент: ултрадесничарски повод за размишљања
Избори у Европарламент су постали прави продор ултрадесничара и евроскептичара. Премијер Француске Мануел Валс је већ назвао регултате гласања „политичким земљотресом“, а шефа МИП Немачке Франка-Валтера Штајнмајера су они ужаснули. Иначе повода за панику за сада нема, али европски лидери би морали да озбиљно размисле о промени политичког курса, - сматрају експерти.
25. маја ЕУ је сагледао резултате избора у Европарламент, који су трајали 4 дана. Како је рекла лидер француског Националног фронта Марин Ле Пен, резултати сведоче о масовном одустајању људи од ЕУ. Њен блок је прикупио више од 26 одсто гласова. Независна странка Велике Британије, која иступа за напуштање ЕУ од стране Велике Британије, први пут у историји је прикупила већи број гласова од лабуриста и конзерватора. У Немачкој Странка евроскептичара Алтернатива за Немачку ушла је у парламент са 6,5 одсто гласова. Експерти сматрају да су резултати били прогнозирани и очекивани. Незапосљеност и трајна економска криза натерали су Европљане да размисле о ефикасности политике Брисела, - каже политиколог, шеф Центра европских истраживања ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.
- То је показатељ тога да становништво није задовољно оним, што се дешава у ЕУ. То је утицај кризе, мада се она завршава, те Европа постепено превазилази кризу. Међутим, то је сигнал лидерима европских земаља и бриселским чиновницима. Потребан је пажљив однос према жељама обичних људи, узимање у обзир њихових интереса при разради политике ЕУ.
За разлику од евробирократа, ултрадесничари и евроскептичари саслушали су незадовољне грађане и предложили другачији програм. У њему су уморни од вечних проблема Европљани видели евентуално решење својих проблема. Велико је питање, хоће ли те наде бити оправдане, каже шеф оделења стратешких процена Центра ситуационе анализе РАН Сергеј Уткин.
- Људи су се обратили странкама, које не спадају у мејнстрим. Оне предлажу нека решења, која се разликују од решења центристичких странака. Неки број бирача, у сваком случају, тако је одлучио. Међутим, ти предлози немају перспективу, изгледа да они неће омогућити решење проблема, који забрињавају бираче – незапосљеност, недовољно брз економски развој. Мораће да се врати у оквире, који су традиционални за европску поолитику, оквире супарништва између десничарског и левичарског центра.
Ради тога да би диктирали своја правила у Страсбуру, представници десничара морају да створе ваннационалну групу од 25 људи и јединствену фракцију. Коментар политиколога Надежде Арбатове.
- Како сведочи искуство, такви покушаји су били предузети и раније, али лидери десничарских странака тешко се договарају међусобно. Што више, између странака има разлика. Национални фронт, који данас покушава да буде угледнији, могао би да се споји са странкама попут Златне зоре или мађарском владајућом странком Јобик.
Иначе, странке, које иступају против европрске интеграције, добиће 142 места од 751 у Европарламенту. Лидирајући положај и даље ће сачувати десноцентристичка народна странка, која обухвата немачке хришћане-демократе Ангеле Меркел. Она има 213 посланичких места. Немачка је једна од водећих земаља ЕУ, дакле, може да одређује заједнички политички тоналитет, - каже шеф оделења земаља и региона института Европе, руководилац центра немачких истраживања Института Европе РАН Владислав Белов.
- Без обзира на раст броја места у Европарламенту, који се пружа десничарима, основне странке – хришћанско-демократског смера - остају у већини. У принципу повећање броја гласова не мења однос снага. Немачка, као основна локомотива, остаје верна евроцентризму те, без обзира на јавно слаблење свог партнера Француске, без обзира на отпор Велике Британије, композиција Европе са локомотивом Немачком креће се напред.
Дакле, Брисел не би требало да очајава, уверени су експерти. Данас само од њих ће зависети да ли је тријумф супарника привремени или је скретање Европљана удесно – озбиљно и за дуго.
Александра Дибижева,
