САД отварају нови фронт?
Преговори председника САД Барака Обаме у Вашингтону 3. јуна били су обојени ратничким бојама. Амерички лидер је обећао да ће увећати војно присуство САД у земљама Централне и Источне Европе. У те сврхе планира се издвајање најмање једне милијарде долара. Средства ће отићи за увећање америчких контигената у региону и за нове војне маневре.
Формално посета Барака Обаме Варшави је приређена поводом 25-годишњице строго мирног политичког догађаја — парламентарних избора у Пољској 1989. године, који се обично сматрају првим ”делимично слободним” у тада још социјалистичкој земљи. Ипак политичка питања у реторици америчког лидера који се састао са колегама из земаља Централне и Источне Европе, одмах су се повукла у други план у поређењу са милитаристичком темом. Обамини преговори су протекли у знаку неопходности војног ”одвраћања” Русије, као да су се на границама земаља регина поново зауставили совјетски тенкови.
Према сведочењу спољнополитичког саветника председника САД у Белој кући Бена Родса, сличан прилаз се уклапа у токове јачања ”трансатлантских веза”. Ипак колико одговара истинским политичким и финансијско-економским интересима држава региона? Економску кризу у ЕУ нико није укунуо, и зато средства за увећање војних трошкова мораће да се узимају из буџета, планираних према антикризним програмима. А то значи да ће се државе региона наћи под двоструким притиском — војно-политичким од стране САД и НАТО-а и социјално-економским од стране ЕУ, ММФ и Светске банке. Експерт Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер наводи пример Румуније која покушава да испуни захтеве ММФ и коју САД активно увлаче у орбиту новог антируског фронта:
- Румунске власти су испуниле све оно што реално могу да испуне у датом тренутку, али то је довело до социјалних катаклизми. Ако Румунија буде по тачкама испуњавала све захтеве Међународног монетарног фонда, то ће довести до правог хаоса у земљи.
Разуме се, тешко је очекивати од САД велику заинтересованост за економски процват земаља Централне и Источне Европе. Пре се може говорити о унутрашњој противречности саме америчке политике. Иступајући ових дана у Војној академији САД Вест-Поинт, исти тај Барак Обама је убеђивао своје слушаоце да сољна политика САД треба да се реализује уз помоћ дипломатије, мултилатералних дејстава и економског притиска, а не помоћу војних дејстава.
Што се тиче Пољске која је преко свог председника Бронислава Коморовског обећала да ће увећати војне трошкове до 2% националног бруто производа и других држава Централне и Источне Европе, оне жању плодове сопствене геополитичке оријентације, сматра шеф катедре за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешњиков:
- Они су сами тежили ступању у ЕУ и НАТО под паролом Вратити се у Европу. У ЕУ поводом проширења у источном праву постојала су различита мишљења. Ипак треба узети у обзир да ЕУ није само економски, већ и политички пројекат.
Европа пошто је савезница Америке из НАТО-а и област супарништва истовремено, како истиче америчко издање Нешнл Интерест, приморана је да се укључи у нови талас геополитичке борбе. ЕУ се суочила са противречностима између потрбе за даљом интеграцијом и нежељом многих људи да се одлуче на такву интеграцију, о чему сведоче избори за Европски парламент. Тако да антируски фронт који је формиран на брзину има под собом врло климаве политичке и економске основе.
У Источној Европи и балтичким земљама америчке гаранције безбедности немају никаквог смисла ако Американци не желе или не могу да их испуне — указује на страницама још једног америчког издања Њу Рипаблик још један од водећих експерата Брукингсовог института Роберт Каган. А да ли ће Американци хтети, да ли ће моћи? - поставља реторско питање аналитичар. Питање виси у ваздуху.
Петар Искендеров,
