Гасна смутња Европе
За кога да се определе? На чему су? Раздор у главама европских чиновника нема краја. Час ЕУ тражи "Јужни ток", час мења оријентацију за Трансјадрански гасовод, час пада пред Американцима у нади да ће добити гас из шкриљаца…
Прво су у Бриселу без сумње прихватили изградњу новог гасовода Русије, те нису имали никаквих претензија за Москву. Међутим, касније, када се указала трансјадранска алтернатива, Европа је изненада почела да тврди да се "Јужни ток" не уклапа у оквире Трећег енергетског пакета. Зато треба или џаба да пусте у њега друге добављаче горива, поред Гаспрома, или руски пројекат неће бити остварен. Чудан је став ЕУ… Пројекат "Јужни ток" је настао пре усвајања Трећег енергетског пакета. Зашто су према раније одбреном гасоводу почели да примењују нове норме? Закони немају повратну снагу, како је то било и јесте свуда и увек. Или то за ЕУ не важи?
Вреди да се подсети да постоји руски гасовод "Северни ток", који пролази кроз територију Немачке. Међутим, господа Европљани због нечег немају пртетензије према њему, мада су правила испорука и потрошње слична. Вероватно се чиновници ЕУ у овом случају, када је транзитер Немачка – прва економија Европе – не усуђују чак ни да помену нека кршења Трећег енергетског пакета. Међутим, "Јужни ток", како се десило, проћи ће кроз земље, које су од мањег значаја за ЕУ, те нису тако јаке. Зато је могуће ићи на живце Русији и њеним партнерима у том пројекту, поготову када се пружа прилика – криза у Украјини. Оптуживши Русију за све грехе, почели су да прете: ако Русија не остави на миру Украјину, неће гасовод бити саграђен на простору Европе. Стиче се утисак да чиновници ни сами не знају шта им треба и кога да слушају. Међутим, недавно је дошло до неслоге у амбициозном европском пројекту Трансјадранског гасовода. Компаније Total и E.On намеравају да га напусте, судећи по свему, због нерентабилности. Дакле, ЕУ губи адуте у преговорима с Русијом о "Јужном току". Вероватно ће Брисел бити помирљивији, тим пре, што о Украјини као поузданом транзитеру руског гаса нико више не помиње.
Олег Обухов,
