Дачић и Лавров у Београду – „изграђен је Северни ток, а биће и Јужни“

17-06-2014 10:20:36 | | Глас Русије, фото: AP/Darko Vojinovic/ vostok.rs |


Током другог дана боравка у званичној посети Београду, министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова је примио његов србски колега Ивица Дачић у Палати Србија, што је био први сусрет руског и србског шефа дипломатије после читаве три године. Управо зато је домаћин сусрета изјавио да је то недопустиво дуг период, те да је важно да убудуће дође до чешћих посета, а истовремено је обећао да више никада неће проћи тако много времена без међусобних контаката.

Дачић је надаље на прес-конференцији, која је одржана после обављених разговора иза затворених врата, обавестио јавност да Србија жели да настави и продуби србско-руске односе, уз опаску да је ниво политичких односа сада најбољи у неколико последњих деценија.

А када је реч о привредној сарадњи, Дачић је констатовао да ће сви међусобни економски пројекти бити настављени, при чему је посебно поменуо гасовод Јужни ток, за који је рекао да представља србски национални интерес, и гласно се запитао – „Ако је направљен Северни ток, зашто не би био изграђен и Јужни ток?“

Он је затим међу пројектима који ће и даље бити настављени поменуо Нафтну индустрије Србије, за коју је изразио жељу да ће постати најбоља компанија у региону, а онда је наговестио да очекује и нове програме руских инвестиција, те закључио да је Руска Федерација један од неколико најважнијих србских економских партнера.

Говорећи потом о значају политичких веза, Дачић се прво захвалио Русији због укључености у проблеме Србије у вези Космета, након чега је изговорио дословно следеће – „Да није подршке Русије и Кине, Србија би била у готово изгубљеној ситуацији по питању Косова“.

Иако србски шеф дипломатије није појаснио које би то земље без такве руске подршке довеле Србију у „изгубљену ситуацију“, није тешко претпоставити да је мислио на западне партнере Србије из Европске уније, о којој је иначе било речи у наставку заједничке конференције за новинаре. Наиме, Дачић је рекао да „Србија жели да буде чланица Европске уније, али никада неће бити против Руске Федерације“. Он се при том упитао – „Зашто би се само од Србије тражило да бира између Европе и Русије, док истовремено друге европске земље имају најбоље односе са Русијом“.

Осим тога, србски министар спољних послова је најавио да ће Србија као председавајућа земља ОЕБС-ом уложити максималне напоре да се украјинска криза решава дијалогом, а на самом крају се захвалио Русији на пруженој хуманитарној и финансијској помоћи.

Са своје стране, Сергеј Лавров је нагласио да је њихов разговор дао додатни импулс србско-руском политичком дијалогу, а затим је у осврту на економску сарадњу истакао да је међусобна робна размена прошле године порасла за 15%. Он је рекао да су две стране потврдиле неопходност да се реализује Јужни ток, док је остатак свог обраћања посветио другим темама о којима се говорило на протеклом сусрету у Палати Србија.

Дакле, Лавров је између осталог потврдио руску подршку ставу Србије по питању Косова, а потом је напоменуо да ће Србија и Русија радити на заједничком обележавању годишњице светских ратова, те да ће Русија наставити пружати помоћ у отклањању последица недавних поплава. Такође, руски шеф дипломатије је оценио да се сада потврдила неопходност постојања хуманитарног центра у Нишу, те је још пред новинарима изнео податак да је са Дачићем разменио мишљења у контексту предстојећих избора у Босни и Херцеговини.

Напослетку, Сергеј Лавров је позвао свог србског колегу да посети Москву до краја године, подсетивши да и премијер Вучић има позив да посети Русију у било којем погодном тренутку. И на самом крају конференције за штампу, Лавров је устврдио да остају на снази сви постојећи договори у вези Јужног тока, те поручио да нема сумње да је заустављање његове изградње само привремено, с обзиром да је то једини начин снабдевања јужне Европе гасом.

Тако је завршен званични сусрет двојице министара иностраних послова, а неки будући њихови сусрети ће, барем по уверавању Ивице Дачића, бити чешћи, јер је како рече, пауза трајала „недопустиво дуго“.

Ратко Паић,