Руска дипломатија о деескалацији у Украјини

10-06-2014 05:40:35 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Владимир Песня/ vostok.rs |


Русија наставља активне консултације са страним партнерима о изласку из оштре кризе која је Украјину довила на ивицу егзистенције. Министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров размотрио је могуће путеве решавања проблема са руководством Финске. Из Хелсинкија он директно одлази у Санкт-Петербург где је заказан сусрет са немачким и пољским колегама.

Према мишљењу министра иностраних послова Немачке Франка Валтера Штајнмајера, најоштрија фаза конфликта око Украјине је највероватније већ превладана, али до завршетка је још далеко. При томе у украјинској кризи има свега што значајно отежава процес мировног регулисања: историјски односи, геополитички рефлекси, високи потенцијал агресије, националистички импулси, економска дестабилизација и политички подељена земља — сматра Штајнмајер. Али недавни догађаји — успешни председнички избори у Украјини, присуство руског амбасадора на инаугурацији Порошенка и састанак руског и украјинског председника — уливају Немцу извесну наду.

Управо зато Немачка полаже огромне наде у састанак Лаврова са Штајнмајером и министром иностраних послова Пољске Радеком Сикорским. Ове наде деле и друге европске престонице. Руска дипломатија по ко зна који пут држи у рукама кључеве стабилности на континенту. И треба подвући да разумни политичари на Западу у многоме деле прилазе Москве проблему.

Другу тачку гледишта има Варшава. У контексту украјинске кризе министар иностраних послова Пољске више пута се изјашњавао против става РФ. Он је иступио против продаје француских носача хеликоптера Мистрал Москви. Сикорски је такође тврдио да у његовој земљи треба да присуствује увећани контигент војника из САД и Европе. Између осталог, Варшава ће изгледа морати да слуша мишљење Берлина о томе да Европа није заинтересована за изолацију Русије. Зато има много шанси да ће у току предстојећег тространог састнка министри наћи нове, оптимистичније варијанте од актуалних.

А о резултатима посете министра Лаврова Финској, где су његови саговорници били шеф финске дипломатије Ерики Туомиоја и председник земље Саули Нинистјо, већ може да се говори са оптимизмом. Министар иностраних послова Русије у комуникацији са штампом подвлачио је конструктивност ове посете:

Што се тиче Украјине, која је била главна тема на преговорима, уз ве нијансе имамо јединствени став о томе да заједнички именилац јесте женевска изјава од 17. априла и мапа пута швајцарског представништва ОЕБС-а, припремљена на основу ње. Ови документи отварају пут ка регулисању ситуације, почев од приоритетних корака на прекиду насиља и организацији инклузивног општеукрајинског дијалога, дубоке уставне реформе уз уважавање интереса свих политичких снага и региона Украјине.

Занимљиво је да неки експерти као једну од варијанти посткризне будућности предлажу фински модел. То није нови термин. У време хладног рата он је означавао политику која се гради на неутралитету, одустајање од придруживања НАТО-у, покушај да се постане својеврсни мост између Истока и Запада, потпуну подршку западних вредности и при томе уз поштовање интереса источног суседа. Без обзира на то што многи аналитичари сумњају у примењивост финског политичког модела на украјинској територији, присталице сличног развоја догађаја налазе извесне паралеле. И Финска, и Украјина у суштини представљају одломке некада огромних држава. Обе земље имају питање два језика, само Финци су га одавно решили — државни језици код њих су фински и шведки (мада последњи говори мање од 6% становништва).

Упоредна анализа се може наставити. Индикативна је реплика министра Лаврова на конференцији за штампу у граду Турку: он је изразио наду да ће Украјинауспети да постне фактор који не дели Европу и Русију, већ као финска у време хладног рата извесни мост. Фактички ове речи министра Лаврова значе да геополитичке аналогије између Украјинске и Финске повлаче и у Москви.

Најважније је не терати Украјину да се располути између Запада и Истока. Украјинске социјално-политичке реалије су много сложеније него што се то види из Вашингтона и Брисела, који су већ починили мноштво катастрофалних грешака у проценама ситуације, коначно провоциравши грађански рат. Грешке треба да буду исправљене што је могуће пре, док распад украјинске дражвности није попримио неповратни карактер.