После избора: Ко је у Европи главни?
Два дана, 9. и 10. јуна, гости премијера Шведске Фредерика Рајнфелдта били су немачки канцелар Ангела Меркел, шеф британског кабинета Дејвид Камерон и његов холандски колега Марк Руте.
Главни циљ неформалног мини-самита одржаног у дому пријема у Харпсунду код Стокхолма требало је да буде интензивна размена мишљења о приоритетима политике ЕУ после мајских избора за Европски парламент. Немачка информациона агенција DPA између осталог као главну тему дискусије навела је пролбем кандидатуре будућег шефа Европске комисије после очекиваног одласка Жозеа Мануела Барозуа.
Као што се зна, на неформалним састанцима нема званичног дневног реда. Зато остаје само да се нагађао правом циљу неочекиваног шведског мини-самита. Али по свему судећи, наше колеге из DPA имале су озбиљне основе да тврде да без разматрања кандидатуре за дужност руководиоца главног извршног органа јединствене Европе никако није могло да прође. У сваком случају, види се очигледна чињеница. Тачнје: госпођа Меркел која је 8. пут на челу списка најутицајнијих жена света по верзији америчког листа Форбс, јуче се отворено изјаснила за кандидатуру луксембуршког бившег премијера и дугогодишњег шефа Еврогрупе Жана Клода Јункера. А сва три њена партнера на састанку у Харпсунду залажу се против његовог кандидовања.
Страсти око Јункерове кандидатуре су се разбуктале одмах после избора за Европски парламент одржаних 25. маја. У складу са Лисабонским споразумом, ветеран европске политике био је такозвани водећи кандидат Европске народне странке – главне политичке снаге у парламенту. За конзервативце се и изјаснила већина бирача приликом гласања у земљама ЕУ. Овај резултат према поменутом Лисабонском споразуму требало би да постане одлучујући приликом одређивања будућег наследника Барозуа чија овлашћења истичу још крајем септембра. Ипак лидери земаља чланица који су навикли на праксу преговора иза затоврених врата нису превише расположени да деле власт са парламентарцима.
Ових дана, како је између осталог саопштио немачки недељник Шпигел, дебате око кандидатуре будућег наследника Барозуа су избиле у нову раван. Према издању, председник Европског савета Херман Ван Ромпеј предложио је сопствену, при томе прилично неочекивану варијанту изласка из ситуације заоштрене до крајњости. Жан Клод Јункер, сматра Ромпеј, требало би добровољно да изађе из игре, тачније да одустане од своје кандидатуре за дужност шефа Европске комисије. Можда би то и помогло да се смањи напетост у дискусијама око Јункерове личности, када он не би изјавио ових дана немачком издању Bild am Sonntag да не сумња у његово утврђивање на дужности шефа Европске комисије у јулу, пошто осећа широку подршку. Европа, како каже он, не треба да повлађује уцени ”мањине”.
Према мишљењу низа експерата, постоји још један, ако не најсуштинскији разлог спорова око најочигледније кандидатуре на први поглед. Није искључено да се политичка упечатљивост таквих фигура окреће против њих самих. Тако између осталог сматра шеф одељења за стратешке оцене Центра за ситуациону анализу РАН Сергеј Уткин.
То што се десило у претходној етапи када су се појавили људи који нису били познати, али су заузели кључне позиције, био је резултат сасвим свесног решења руководилаца земаља чланица који нису хтели појаву упечатљивих личности које би могле да баце сенку на њихову сопствену улогу, каже експерт. Ово је питање тражења консензуса. Степен непривлачности може да буде различит. Можда ће поћи за руком да се нађе фигура која ће имати и довољан ауторитет, али неће имати потенцијал самосталног лидерства.
У сваком случају, дискусије око будућег наследника Барозуа још више су заоштриле тему дефицита демократије у ЕУ.
Игор Силецки,
