Литванија потребна да би вукла медведа за реп
Литванију треба да приме у зону евра од 1. јануара 2015. године, и она се већ прирпема да мења лите за евро. Апсолутна већина становника је уверена да ће се пре или касније то ипак десити.
Истина, нису сви расположени оптимистички — сваки трећи Литванац не одобрава смену валуте, а сваки десети чак не може да замисли како изгледају ти еври. Такви су подаци анкетирања јавног мњења Еуробарометра, које спроводи Европска комисија. Поред тога, с преласком на евро код становника је везано много страхова: сматрају да ће зато скочити цене и увећати се миграција.
Стање Литванаца који су напустили домовину тражећи бољи живот британско издање Индепендент изразило је свега једним цртежом: радници упаковани у пластични омот са натписом: два по цени једног. То је изазвало незадовољство Литванаца, али чињеница остаје чињеница. Само по званичој статистици у последњих 10 година Литванију је напустило око 200 хиљада становника. Слична ситуација је у Летонији: тамо се број становника смањује за 10-20 хиљада људи годишње. Судећи по тим цифрама, једина корист коју становници Прибалтика виде у ЕУ је могућност да оду из своје земље.
Истина, Прибалтик разматрају у ЕУ не само као извор јефтине радне снаге, већ и као својеврсну бафер зону између Русије и Европе. Исто мишљење има и Вашингтон, каже главни уредник недељника Литвански курир Анатолиј Иванов.
- Овај санитарни кордон потребан је како би имао ко да вуче медведа за реп. Ми то осећамо стално: смањује се прилив туриста, смањује се прилив литванске робе у Русију, не зна се шта ће бити са руском робом која иде преко Клајпеда. То се све одражава на нас, зато што смо интегрисани у економију Русије, хтели ми то да признамо или не. Живимо у суседству и свађати суседе није баш благородан посао.
Али и унутрашња политика балтичких земаља гради се не у последњем реду на антируској реторици. У Летонији у контексту украјинске кризе расте популарност антируских десничарских странака. Мада партија Јединствено која представља интересе рускофонског становништва у земљи и даље остаје најпопуларнија политичка снага. Литванија интензивно тражи начин да стекне гасну независност од Русије: преговори о испорукама течног гаса са норвешком фирмом Statoil фактички су завршени. Истина, потпуну независност од Москве земља ипак неће моћи да оствари.
Статус енергетски дефицитарног региона, стални одлив становништва у многоме су провоцирали стагнацију у економском и политичком животу земље. И побољшања у догледној будућности се не предвиђају, сматра шеф дирекције одељења за земље Балтика политиколошког центра Север-Југ Сергеј Рекеда.
- Ако у ЕУ започне нови талас кризе, сасвим је могуће да ће битно ојачати социјална напетост, која ће се затим претворити у социјалну експлозију. Зато што у суштини Литванија и Летонија после претходне кризе 2008. године до данас се нису опоравиле. Ако се то не деси, балтичке републике ће остати мирна мочвара у политичком смислу, где су једне исте елите на власти и само формално се мењају лица. У економском погледу то ће бити застој без пробоја и раста богатства и стандарда.
За сада је на периферији ЕУ све стабилно: стандард је два пута нижи него у земљама старе Европе, одлив становништва је очекивано висок. И само социјално раслојавање постаје све осетније: за првих 5 година после примања Летоније у ЕУ, број крајње сиромашног становништва увећао се један и по пут.
Марија Баљабина
