Налазите се на страници > Почетна > Блог > НАТО види циљ

НАТО види циљ

11-06-2014 11:57:06 | | Глас Русије, фото: AP/Virginia Mayo/ vostok.rs |


Трансатлантска одлучност и солидарност одлучујући су услови за подршку готовости и реаговање на многобројне опаности и изазове савремености. НАТО је јединствени војно-политички инструмент који омогућава да се ојача ова трансатлантска одлучност и да се оваплоти у заједничка дејства.

Такву изјаву дао је генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен на конфренцији одржаној у Бриселу и посвећеној разматрњу документа под називом Пројекат трансатлантског јединства, представљеног њеним учесницима.

Како се саопштава на званичном веб-сајту војног блока, у припреми документа учествовале су три радне групе из редова чланова Парламентарне скупштине НАТО-а, војни експерти 10 земаља чланица, као и представници удружења ”младих лидера” које делује у оквиру алијансе. Циљ пројекта је оцена актуалног стања трансатлантског партнерства и перспектива његовог развоја. Закључци и препоруке аутора документ који се разматра на конференцији треба да легну у основу такозване Трансатлантске декалрације чије усвајање се планира на самиту НАТО-а у Велсу у септембру 2014. године.

Како се подвлачи у прес-релизу алијансе, пројекат поставља као задатак осигурање широке политичке подршке процесу даљег јачања трансатлантских веза и формирању новог трансатлантског духа.

Иступајући на глобалном форуму у пољском Вроцлаву, заменик генералног секретара НАТО-а и бивши амбасадор САД у Русији Александар Вершбоу је изјавио да је криза у Украјини натерала НАТО да се врати својим базичним вредностима, тачније да поново постави у центар пажње питање колективне одбране. Данас је реч о преформатирању политике безбедности у посткримском свету, како се он изразио. Између осталог о подршци источних партнера, укључујући Украјину, чијем суверенитету, како каже Вершбоу, упутила је изазов Русија. И ових дана новинске агенције саопштиле су о реферату који је припремила група експерата НАТО-а. Како се у њему тврди, не може бити повратка стратешком партнерству са Русијом док Москва реализује дејства која угрожавају безбедност Европе и представљају потпуну супротност убеђењима трансатлантског друштва.

У чему се састоје ова убеђења очигледно показују догађаји на југоистоку Украјине. Добивши од земаља НАТО-а, пре свега САД, потпуну моралну и не само, подршку, кијевски рећим циљано и методично уништава сопствене грађане, прогласивши их терористима. Тероризам се састоји у томе што 7 милиона становника датих региона изјаснило се на референдуму против политике препорода идеологије нацизма коју воде кијевске власти и изразило протест против дискриминације рускофонског становништва. Како сматра шеф одељења за европску безбедност Европског института Дмитриј Данилов, алијанса како се ближи повлачење трупа из Авганистана интенезивно је тражила основу да одржава своју безбедност у одсуству војних дејстава. И сада, по мишљњу експерта, циљ је пронађен. То је тобожња претња која потиче од Русије.

Ових дана, како саопштавају медији, Литванија, Летонија и Естонија су забринуте политиком Кремља, увећавају трошкове за одбрану и надају се да ће се појавити код њих сталне војне базе НАТО-а. Али покретање програма проширења војног присуства НАТО-а и увећања наоружања, упозорава Данилов, може да има неповратне последице.

Чак чисто технички врло је тешко мењати сличан курс, каже експерт. Сваки војни програм може да буде укинут, али иза њега иде такозвани поновни талас и ова инерција чак после доношења политичке одлуке, траје прилично дуго. И таква инерција у НАТО-у ће само јачати.

Како је изјавио ових дана министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, покушај НАТО-а да настави проширење на исток, приближавајући своју инфраструктуру границама Русије, противречи обавезама које су чланови НАТО-а преузели на себе у оквиру ОЕБС-а, и у оквиру Основног акта сарадње између РФ и Алијансе. За сада, у сваком случају, како су саопштиле новинске агенције, на Западу Русије започели су војни маневри који су по размерама упоредиви са поменутим маневрима земаља-чланица алијансе у Прибалтику. Шта даље?