Лидери земаља ЕУ траже предводника Европе
У летњој резиденцији шведског премијера Фредерика Рајнфелда завршен је дводневни састанак лидера европских партија десног центра. У суштини главно питање дискусије које се тиче избора наследника Жозеа Мануела Барозуа на дужност председника Европске комисије тако је остало без одговора.
Лидери Велике Британије, Немачке, Холандије и Шведске тако нису ни успели да нађу компромис поводом кандидатуре шефа Европске комисије. Два главна опонента — премијер Велике Британије Дејвид Камерион и канцелар Немачке Ангела Меркел изјавили су да ће наставити да се придржавају раније заузетих ставова: Немачка подржава кандидатуру Жан-Клода Јункера, док Британија оштро протествује против ње.
Према мишљењу низа експерата, Јункер је врло иницијативан човек који је у стању да сноси одговорност за донете одлуке. Као и сваки одлучан политичар, Јункер има своје следбенике и опоненте. Говори руководилац Центра за партијско-политичка истраживања Европског института РАН Владимир Швајцер.
- Јункер има своје плусеве и минусе. Најважнији његов плус је у томе што је Јункер стручњак за општеевропске послове. Као прво он је на челу европске групе која се бави финансијама. Као друго, он је лидер мака и мале, али врло важне европске државе — Луксембурга.
Али постоје и минуси. Што се тиче Велике Британије, Јункер је инсистирао на оштром смањењу дотација за ову земљу која је издвајала у ЕУ низ година за развој локалне пољопривреде. Јункер је економски доказао да је са бритнском пољопривредом одавно већ све у реду и да острвима овај новац није потребан. Јасно је да ће против њега гласати и конзервативци, лабуристи и сви остали.
Јункер има такође тешкоће са Холандијом и Швајцарском. Али то је везано за питања финансија и банака. Још неколико земаља — пре свега Мађарска и Чешка — има своје примедбе према Јункеру по прилично широком спектру питања.
Поред свега осталог, Јункер је поставио питање званичних офшор зона у Европи. На крају су неке банке биле затворене пошто се испоставило да ове финансијске установе у ствари ”перу новац”. Такве банке су откривене, на пример, у Луксембургу. Између осталог, Јункер је покварио односе и са многим немачким банкама. Могуће да је Меркел у ствари не тамо категорична у подршци Јункера, како се чини на први поглед. Поново дајемо реч Владимиру Швајцеру.
- Што се тиче Меркел, она се не изражава једнозначно за Јункера. Али она обраћа пажњу на услов према којем лидери ЕУ треба да се одређују на основу партијских преференци грађана. Јункер је лидер групе европске народне партије — удружења демохришћана и козервативаца. И када је ова група заузела на изборима прво место (мада са врло малом разликом у односу на социјал-демократе), Јункер формално може да заузме дужност председника Европске комисије. Између осталог, опоненти обраћају пажњу на то да резултати избора за Европски парламент одражавају популарност партија, а не конкретних политичара.
Могуће да је неодређеност по питању новог председника Европске комисије везана за то што низ европских земаља инсистир на променама у приоритетима овог наднационалног административног органа. Зато неки аналитичари сматрају да у ствари предмет спора није кандидатура председника Европске комисије, већ његова легитимност и овлашћења која из тог проистичу, а ако се уопшти, то је реформа ЕУ у целини. Ово питање је заиста сазрело. ЕУ раздиру политичке, економске и социјалне противречности. Проблем носи системски карактер и не може да буде решен простом променом компоненти. То је главна поука која треба да буде извучена из недавних избора за парламент ЕУ.
Сергеј Дуз,
