Николић са Лукашенком - Србија се треба „закачити“ за Евроазијски савез
Упркос противљењу Запада, који је по тврдњи Лукашенка био спреман да уради све како би била спречена његова посета Србији, председник Белорусије је ипак боравио у дводневној званичној посети Београду, где га је дочекао председник Николић као великог пријатеља и државника који – „увек долази први када је најтеже“.
Нема сумње да је србски председник изговарајући те речи пре свега мислио на познату Лукашенкову посету Србији у јеку НАТО бомбардовања, када је штавише, како се баш ових дана открива – нудио Србији најсавременије наоружање за одбрану. А уочи свог доласка, белоруски председник је дао изјаву каква се ни у бујној машти не може чути од европских званичника, с обзиром да је казао да је косовски преседан био лош, те изразио уверење да се „прича о Косову није завршила, јер ће тек имати епилог“, додавши да је „Косово - колевка србског народа, од које Срби никада неће одустати“.
Међутим, поред политичких израза несумњиве благонаклоности према земљи домаћину, посета Александра Лукашенка Београду је имала и снажну економску компоненту, с обзиром да су две стране потписале осам међудржавних споразума, а чули су се и конкретни предлози за заједнички извоз на трећа тржишта. Иначе, бројне чињенице у вези Белорусије говоре у прилог томе да она заиста у много чему може да послужи Србији као позитиван пример, а довољно је рецимо истаћи податак да незапосленост у тој земљи скоро да не постоји.
А када је реч о демографској политици, у складу са новим програмом за повећање наталитета, тамошњи парови ће за прво дете добијати 10.000 долара, док су за вишечлане породице предвиђене и веће повластице, укључујући додељивање станова. Такву политику своје земље је сам Лукашенко поткрепио овим речима - „Мени је најважније да млада мама може безбедно да изведе дете у шетњу, те да породице нормално живе и да се рађају деца. То ми је далеко важније од тога да могу да одем у Европску унију и да се тамо смешкамо једни другима“. Оно што је при том посебно значајно, то је чињеница да се ово јачање србско-белоруске привредне сарадње одвија у тренутку када је Белорусија, заједно са Русијом и Казахстаном, озваничила формирање Евроазијског економског савеза, чиме се на светској сцени појавио блок земаља који већ сада представља једно од највећих тржишта на глобалном нивоу, а поготово ће то постати у будућем периоду након придруживања многих других заинтересованих држава.
Наравно, сасвим је јасно да кроз сарадњу са тим савезом у настајању и Србија може да оствари велику корист и започне привредни опоравак, што је уосталом приметио и председник Николић, када је нагласио да „од Србије и Белорусије никада неће постојати боља веза између Европске уније и Евроазијског савеза“. С обзиром да се свака веза, па тако и ова коју је поменуо србски председник, састоји од низа повезаних карика, проистиче недвосмислени закључак да се Србија у циљу јачања своје посустале економије треба „закачити“ са једне стране за Евроазијски савез. Јер као што рече Лукашенко – нормалан живот и рађање деце су важнији од тога да се само смешкамо једни другима.
Ратко Паић,
