Минуси и плусеви поплаве на Балкану - Део 2.

18-06-2014 03:12:41 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Артем Житенев/ vostok.rs |


Емитујемо коментар руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове. Експерт балканолог анализира ситуацију у Србији у току поплаве. Јуче смо говорили о очигледним минусима. А данас...

"Када се у земљи деси елементарна катастрофа огромних размера, тешко је говорити о плусевима. Али у датом, балканском случају, такав очигледни позитивни моменат била је хуманитарна помоћ која је ишла у Србију из разних земаља и организација — УН, Светске здравствене организације, друштвених организација, фондова, појединих земаља.

Срби ће са захвалношћу памтити помоћ Русије. Два руска хеликоптера остала су у Србији до 26. маја, помагала да се хуманитарна помоћ пребаци у тешко доступне регионе, евакуисала око три хиљаде људи, редовно облетала територије ради процене ситуације. Три Ил-а су пребацила 105 тона хуманитарне помоћи у Србију и 40 тона у Републику Српску. Огромну улогу је одиграо и Руско-србски хуманитарни центар који је недавно отворен у Нишу. Својевремено у неким србским медијима се чула критика да Руси тобоже праве војну базу уместо базе Министарства за ванредне ситуације. Актуална ситуација је показала неопходност овакве базе.

Новац и помоћ сакупљале су амбасаде Србије у другим земљама. Тако у Брерлину је сакупљено 14535 евра. У Москви у српску амбасаду људи су ишли стално. Амбасада је радила у ванредном режиму. Дипломатама су помагали руски волонтери. Помоћ је примана до 9 до 22 сата сваког дана. Хиљаде обичних грађана носило је најпотребније: постељину, средства за личну хигијену, одећу, конзерве, новац. Остале су запамћене старице које су од своје мале пензије издвајале по 500 рубаља. Велике и мале компаније, универзитети, друштвене организације, спортска удружења и поједини спортисти су куповали и предавали амбасади оно што је било потребно у првом реду. Курска област, на пример, сакупила је 6,5 тона хуманитарне помоћи, Петербург око 7 тона. Млади момци који себе називају ”руски четници” два пута су довозили по 3 камиона натоварена хуманитарном помоћи и новац. Укупно је било сакупљено, по речима амбасадора Славенка Терзића, око 50 тона хуманитарне помоћи и новца — 190 хиљада евра. Министарство за ванредне ситуације је директним летом пребацило у Србију 20 тона терета и амбасада чека још један авион који ће понети преостали терет. Према речима амбасадора. То је још један доказ искрене, дубоке братске солидарности србског и руског народа. Помоћ је сакупљала и руска амбасада у Србији. У Београду 9. јуна наступао је Ансамбл Црноморске флоте из Севастопоља. Сва средства од концерта су отишла пострадалима од поплава.

Земљу је захватио невероватан, чинило се одавно заборављен талас солидарности свих слојева становништва са онима које је погодила несрећа. О томе су писали многи странци, сматрајући то важним сигналом квалитета земље и људи! Србска дијаспора преко хуманитарне организације Срби за Србе до 21. маја сакупила је 200 хиљада евра. Тенисер Новак Ђоковић је уплатио пострадалима новчану помоћ већу него читава ЕУ. Заборавивши на недавне размирице када се распадала Југославија, хуманитрану помоћ су пружиле Словенија, Хрватска, Црна Гора, Македонија. Мала Црна Гора је послала помоћи више него САД. Колеге из Хрватске, Босне и Србије заједно су решавале питања уклањања мина на местима где су биле борбе, на минским пољима.

Десетине хиљада волонтера је преузело на себе тешке обавезе помоћи унесрећенима, онима кога су смештали на стадионе, у 140 специјализованих центара, у школе, на туристичке базе и у санаторијуме.

У условима тешке економске кризе у којој се налази Србија, региони који нису обухваћени елементарном непогодом помагали су онима у невољи. Старија генерација се сетила радних акција 60-их година: омладина се удружује како би обнављала путеве.

Новац и хуманитарну помоћ сакупљао је читав свет. Људи су осећали саучешће, колективизам, јединство духа, чистоту помосли, чега на овим просторима није било до 1999. године.

Сада власти треба да одреде како да потроше сакупљени новац и како да живе даље. Важно је не уништити онај ентизијазам који је захтавио обичне српске грађане и не попустити пред тешкоћама које очекују земљу."

Слушали сте коментар руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове. Оба коментра о минусима, и ако се тако може рећи, о плусевима поплаве у Србији, можете наћи на нашем сајту сербиан.рувр.ру.

др Јелена Гускова,