Русија решила да промени оријентире
Русија спроводи ревизију економских веза, кажу аналитичари. Раније тесни контакт је био углавном са Западом, где су већ нама позната правила игре, деценијама грађене економске везе. Али променом расположења у Европи и САД, Русију се окренула на Исток. Пријатељство са Азијом код нас се гаји одавно, али решавање многих питања, између осталог испорука гаса у Кину, редовно је одлагано.
Сада се Русији појавила снажна мотивација да се земља утврди на азијском тржишту. При томе, експерти виде узроке не толико у санкцијама које нису дале дужан ефекат и нису у стању да дају, каже професор факултета међународне економије и политике ГУ-ВШЕ Максим Братерски.
- Санкције су овај процес убрзале. Стратегија преоријентисања економије Русије на Исток била је усвојена раније. Сетимо се да су постојали федерални програми развоја Далеког Истока и Приморја, формирана су разна министарства и државне компаније, како би се тиме бавиле. Опасност санкција са стране Запада, наравно, подстакла је тај процес.
Управо ризици који су се појавили и политичка позадина коју Вашингтон активно меша у економске везе учинили су одлучујућу ствар у односима Русије и Истока. Али Русија не намерава да користи нове могућности на штету Западу, већ у тражењу поузданијег партнерства и нових економских савезника, сматра професор катедре за тржиште фондова и инвестиција ВШЕ Александар Абрамов.
- Преоријентисање на Исток је важно. За сада оно изазива разне дискусије међу економистима. Постоје разни прорачуни повољности или неповољности овог процеса. За сада је рано оцењивати да ли ће то донети поене за руску економију или губитке. Али у сваком случају према овом процесу се треба односити као према бизнис-пројекту. И мање додавати овамо политичких мера.
Први велики успех очекивао је Русију у Кини. Неколико година Москва и Пекинг нису могли да се договоре о цени гасног уговора. Али на крају је у руском портфељу 30-годишњи гасни уговор од 400 милијарди долара и кинеске инвестиције у изградњу инфраструктуре за транспорт гаса на Далеком Истоку, као и заједничка производња авиона. Али Москва се неће фискирати само на Пекинг. Постоје и друге земље Пацифичког прстена. То је и Јапан којем су потребни ресурси, а нама технологије. То је Малезија, Сингапур, Јужна и Северна Кореја, са којима се може сарађивати у низу грана. Азија је заиста перспективни партнер.
Између осталог, нема потребе да Русија бира између Европе и Азије. Политичка неслагања са Западом ће пре или касније бити решена. А за то време Русија ће моћи да увећа свој потенцијал и да искористи јединствену могућност коју има захвљујући свом географском положају између Европе и Азије.
Татјана Голованова,
