Има ли перспективе гасни спор Русије и Украјине?

13-06-2014 01:08:40 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Вд. премијер Украјине сматра да без обзира на односе између Русије и Украјине, украјинска привреда у наредним годинама неће моћи да функционише без руског гаса, јер, у суштини, он нема алтернативу.

Нова украјинска влада, сада, има само две опције: да се договори са Русијом о куповини гаса по разумној цени или да се поздрави са значајним делом индустрије. Све остало су само фантазије које имају мало везе са реалном економијом.

Индустрија троши превише енергије

Нова власт, чији су многи представници имали прсте у важећем гасном уговору, сада оптужују Русију за непријатељске кораке. У ствари, Украјина жање плодове сопствених одлука.

Одсуство озбиљних инфраструктурних реформи и отказ од достигнућа претходне владе, довело је до тога да је Украјина постала зависна од испорука енергената, које јој, у нормалним околностима, уопште не би биле потребне.

Према показатељу енергетске способности, БДП Украјине неколико пута је већи од развијених земљама западне и источне Европе. Сваке године, земља троши више од 40 милијарди кубних метара гаса, од чега више од 20 мора да увозе. При том, углавном се ради о расипању ресурса, јер, само губици топлотне енергије се процењују на 65%, што је неколико пута више од просека развијених земаља.

Побољшање енергетске ефикасности привреде аутоматски би решило проблем гасне зависности. Међутим, сви покушаји претходних влада да се баве овим питањем суочавали су се са лобирањем тренутног модела украјинске привреде од стране утицајних представника украјинског бизнис, који нису заинтересовани за модернизацију индустријских објеката које су добили у бесцење током приватизације.

Цена гаса - питање опстанка низа привредних грана

Четири гране индустрије - металургија, пољопривреда, машинство и хемијска индустрија - зависе од обима испорука и цене природног гаса. За неке од њих, повећање цена до 485 долара за хиљаду кубних метара значиће повратак на веома тешке услове. За неке гране, то ће довести до потпуног застоја производње. Под таквим условима, када раст економије кочи ниска конкурентност индустрије, не може се говорити о расту БДП-а, чак ни о повратку на ниво из 2013. године.

Један од највећих потрошача гаса - металургија, 80% је извозно оријентисана. Заједно, све компаније у оквиру индустријске гране сада троше око 4 милијарде кубних метара гаса годишње, док је удео природног гаса у трошковима производње око 10%.

Удео гаса у цени минералних ђубрива достиже 80%. У 2011. години, Савез хемичара Украјине проценио је потребе индустрије, у условима пуног капацитета, на око 8,3 милијарди кубних метара годишње. Ипак, последњих неколико година украјинска хемијска индустрија никада није користила ову количину. Прошле године, готово све водеће компаније у овој грани индустрије стале су на неколико недеља због високе цене природног гаса, на фону ниских цена готових производа. Ове године, они могу и ништа да зараде, јер, према речима стручњака, при цени гаса од 480-500 долара за хиљаду кубних метара производња минералног ђубрива у Украјини је бесмислена.

При том, проблем високих трошкова хемијске индустрије аутоматски удара и по другим гранама. Пре свега, по пољопривреди, где минерално ђубриво чини 70% трошкова.

Алтернативни пројекти су замрзнути

Део проблема гасне зависности може решити пројекат за изградњу фабрика за производњу синтетичког гаса из угља, за шта је претходна влада привукла кинески кредит од 3,7 милијарди долара. Предузећа, изграђена у оквиру пројекта, требала су да обезбеде уштеду и до 4 милијарде кубних метара гаса годишње, и да гарантује тржиште за украјинске руднике до 10 милиона тона. Међутим, министарство енергетике је напустило овај пројекат.

Усвојена у јулу 2013. године енергетска стратегија Украјине до 2030. године предвиђа повећање сопствене производње гаса до 40-45 милијарди кубних метара годишње и обезбеђење 90% сопствене потрошње. Али политичка криза је упропастила планове.

Велике наде се полажу у гас из шкриљаца и нафтни појас Црног и Азовског мора.

Због политичке кризе, пројекти из области производње гаса на Јузовском подручју (покрива Харковску, Доњецку и Луганску област) замрзнути су. Ово је већ саопштила компанија Royal Dutch Shell. Значајан део Јузовског подручја, који је планирао да експлоатише Shell, налази се у области Славјанска и Краматорска где су у току ратна дејства. Под таквим околностима, једини потенцијални извор гаса из шкриљаца је у западној Украјини, који експлоатише компанија Chevron, која се суочава са великим проблемима са локалном влашћу.

Због губитка Крима, Украјина ће морати да заборави и на нартни појас Црног и Азовског мора.

Све ово, заједно са исцрпљивањем поља традиционалног природног гаса и повећањем дубине вађења, може ускоро довести до даљег смањивања украјинских залиха гаса.

Реверс - није лек

Кораци које предузимају нове власти, тешко да ће радикално решити проблем.Типујући на диверсификацију путем реверсних испорука гаса, више је политичка него економска одлука.

Потенцијал реверса је значајан - годишње око 15 милијарди кубних метара, или више од половине потреба за увозним гасом. Међутим, овај пројекат остаје чисто теоретски, пошто ће изгледи на такве залихе у великој мери зависити од односа "Гаспрома" са европским партнерима и постојећих уговора.

Најреалнији пут да се добије довољно да би се покрио део гасног дефицита – је реверс кроз Словачку. Али овде постоји чисто технички проблем. Између осталог, за добијање довољне количине гаса, потребно је да се изгради додатни гасовод, што је веома скупо.

У супротном, то може бити ништа друго него "виртуелни" реверс, који тешко да ће благонаклоно примити "Гаспром" и његови европски партнери, што може довести и до повећања цене гаса.

Реверс не решава још један проблем. Без руског гаса украјинска "цев" у свом садашњем облику је бескорисна. Без учешћа Русије не би се могло у потпуности напунити украјински Транспортни гасни систем (ТГС) чак и уз интензивну производњу неконвенционалног гаса. Сада, када се о повећању производње не говори, будућност ТГС је још више магловита.

Одлучни ударац изгледима ТГС може нанети гасовод „Јужни ток“, који има велике шансе да буде изграђен, упркос негативној реакцији Украјине и неких земаља ЕУ. У тренутку када проради „Јужни ток“ са капацитетом од 60 милијарди кубних метара гаса, Русија ће моћи у потпуности да одустану од услуга Украјине као транзитне земље.

Не треба очекивати да Европа тако драматично повећа куповину руског гаса, да би се морао ставити у употребу и украјински гасовод. Углавном, због дугогодишњих украјинско-руских гасних ратова, земље ЕУ чине значајне напоре да диверсификују своје залихе гаса и смање своју потрошњу. Већ кроз неколико година, украјински ТГС може постати непотребан, што може означити његов брзи пад.

Није решење проблема ни други пројекат алтернативног увоза гаса - кроз LNG терминал. Турска не дозвољава и неће дозволити пролазак пловила са течним гасом кроз Босфор, јер, не без разлога, то сматра несигурним за екологију региона. Све остале опције захтевају улагање у обиму који пројекат чини непрофитабилним.

Украјина и Русија су предодређене да траже узајамно прихватљиво решење тренутног конфликта. Уверен сам да ће оно ипак бити пронађено. Ипак, нормални односи у гасној сфери у интересу су обе земље.

Сергеј Арбузов,

Читајте више наУкрајина из минута у минут