Налазите се на страници > Почетна > Колумне > ИДИЛ: Ирачко чудовиште

ИДИЛ: Ирачко чудовиште

23-06-2014 09:36:42 | | Глас Русије, фото: АП/ vostok.rs |


„Не заслужујемо да живимо на земљи коју не бранимо.“ Леци и плакати с овом реченицом сад се шире међу становништвом у крајевима провинција Дејр ел-Зор на истоку земље која се налази под контролом сиријске владе.

Сирији су потребни добровољци. Ираку – такође. Групација „Исламска држава Ирака и Леванта“ је истовремено и изненада кренула у напад на две земље. Најављени циљ је да се на освојеним територијама оснује истоимени исламски калифат. Да ли ће земље Ирака и Леванта моћи да се заштите од ове напасти?

Неки сматрају да неће. Док је приликом напада ИДИЛ на Сирију наишао на тврд орах, у Ираку је после освајања Мосула ова групација запосела тешку борбену технику укључујући хеликоптере и тенкове и огромну благајну. У „сунитском троуглу“ Ирака она засад ужива подршку значајног дела становништва и племенских вођа. Стручњак за тероризам Чарлс Листер је изјавио да је у војном, територијалном и финансијском смислу идеја стварања исламског калифата врло близу реализације.

Међутим, не треба заборавити да се не ради о освајању целих земаља. И у Сирији и у Ираку власти суод самог почетка говориле само о опасности од стварања терористичке енклаве на делу своје територије. То што је напад терориста у Ираку већ вероватно заустављен не чуди. Јер, по најоптимистичнијим проценама војска „калифата“ не броји више од 10 хиљада људи. Ове снаге нису довољне не само за освајање нових територија, већ ни за задржавање већ освојених, а да не говоримо о одбрани већих градова.

Не само то. Опоравивши се од шока услед првих пораза ирачко руководство и војска су успешно окупили и мотивисане добровољце и практично неисцрпне људске резерве (по речима министра за енергетику Ирана Хусеина ал-Шахристанија преко два милиона Ирачана). Што се тиче тешке технике, ако САД одлучи да помогне Ираку ударима авијације, тенкови и хеликоптери калифата ће бити уништени за неколико дана. Без спољне помоћи ирачкој војсци ће за ово бити потребно нешто више времена.

Можда исламисти из ИДИЛ једноставно желе херојски да погину у брзој борби за извесну идеју, представљајући пример потомцима? Тешко да је то у питању. Без обзира на велики број самоубица у њиховим редовима, анализа операција ове групације у Сирији показује да она никад није тежила бојном пољу. Уместо да осваја територије од сиријске армије ИДИЛ је углавном предност давао успостављању реда у позадини и освајању земље од савезника. Није случајно што је у Сирији ова организација названа „паразитском структуром“. Тамо против ИДИЛ тренутно ратују и војска, и опозиција, па чак и филијала Ал Каиде – „Фронт ал-Нусра“.

Кад је ИДИЛ у питању не треба говорити о идејној чистоти. У Ираку његови припадници јавно секу главе свима онима који се не слажу с њиховим идејним поставкама. Али истовремено су његови савезници овде присталице секуларистичк партије Садама Хусеина БААС и одреди суфијског братства „Накшбандија“. У суштини, војне успехе ИДИЛ тренутно обезбеђују сунитска племена која су незадовољна влашћу, као и ратна вештина угледних сабораца бившег диктатора.

Ова алијанса није вечна – савезници ће, као и у Сирији, схватити да ИДИЛ никад неће испунити њихове наде. Зашто је онда он уопште започео рат на два фронта истовремено? Ово је засад тешко објаснити.

Неки стручњаци тврде да ИДИЛ делује у интересу Саудовске Арабије која се бори против „шиитске“ алијансе Ирана, Ирака и Сирије. Међутим, деловње ИДИЛ у Сирији је већ довело до супротног – јачања позиција председника Асада међу становништвом. У Ираку се све понавља и то у још већој мери – надирање ИДИЛ може приморати САД да и против своје воље учврсти позицију Ирана у региону. Председник Барак Обама је већ најавио да ће у случају потребе бити нанети удари из авиона по позицијама бораца из ИДИЛ. А Џонатан Ајал из британског аналитичког центра Royal United Services Institute је већ оценио последице оваквих корака у интервјуу за Telegraph: „Најгори сценарио за Саудовску Арабију је у Ираку. Запад наноси ударце из авиона по ИДИЛ и на крају крајева, обавља заједнички посао с Ираном.“

Нека земља у којој је савремени Франкенштајн направио чудовиште по имену ИДИЛ остане тајна. Али, оно ни из далека није прво. Зар творци сличних монструма још увек не виде како почевши од Ал Каиде сваки пут њихова дела са временом неизбежно измичу њиховој контроли и представљају смртну опасност, између осталог, и по своје творце?

Вадим Ферсович,