Путин и Фишер успоставиће мостове

24-06-2014 10:00:37 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Владимир Путин 24. јуна стићи ће у званичну посету Бечу. Председника Русије позвао је његов аустријски колега Хајнц Фишер. Према званичним саопштењима, на дневном реду је широк спектар питања билатералне сарадње и актуални међународни проблеми. Експерти сматрају да ће у центру пажње бити регулисање украјинске кризе, а Аустрија може да постане посредник између Запада и Москве.

Аустријска штампа тврди да је долазак председника Русије у Беч био планиран још за мај. Ипак посета је била одложена због непомирљивости ставова Запада и Русије због ситуације у Украјини. Све формалности су уређење тек пошто је руски лидер боравио у Нормандији, где се први пут од почетка украјинске кризе срео са многим западним лидерима. Према подацима аустријског листа Ди Прес, посета је била усаглашена са председником Европског савета Херманом ван Ромпејом и лидерима Француске и Немачке Франсоом Оландом и Ангелом Меркел.

Треба рећи да су аустријске власти расположене много неутралније него многи њихови западни партнери. Мада је званично Фишер осудио заједно са читавом ЕУ придруживање Крима Русији, касније је изјавио: строги избор између Русије и Запада за Кијев је немогућ. Према речима аустријског председника, Украјина има вековне везе са Русијом, које су посебно важне на истоку земље — док западни део више тежи економском зближавању са ЕУ. Консензус у украјинском друштву приликом нематања искључиво једног пута тешко да је могућ, убеђен је лидер Аустрије.

Још раније, пред кримски референду, Фишер је упозоравао евроспке колеге на опасност нових санкција против Русије. Правилна политика, по његовом мишљењу, треба да полази од географије и историје, спаја у једну целину економске везе и са Русијом, и са Европом. Како истичу аустријски политиколози, Аустрија је врло заинтересована за руски овац. Русија је важна за аустријску економију: у Беч и у престонички регион инвестиране су значајне суме руског капитала. А у целини робна размена између две земље прошле године достигла је 7,5 милијарди евра.

Поред свог колеге Хајнца Фишера, руски председник ће се састати са федералним канцеларом Аустрије Вернером Фајтманом. Са њим ће Владимир Путин размотрити заједничке пројекте. Наравно, главно питање је судбина гасовода Јужни ток. Гаспром и аустријска нафтна компаија OMV потписали су меморандум о намерама за реализацију пројекта Јужни ток на територији Аустрије још 29. априла. Беч, за разлику од других земаља учесница, никакве кораке на ревидирању споразума са Русијом због Трећег енергетског пакета није предузимао. Ипак на њу, наравно, врше притисак, при томе не само Европска комисија, већ и Вашингтон. САД рачунају да принуде Европску комисију да блокира Јужни ток и, како они то називају, смањи зависност европских тржишта од руског гаса. Увећавши истовремено понуду довезеног америчког гаса из шкриљаца.

Ако се говори о Вашингтону, тамо самтрају позивање Владимира Путина у Беч погрешним сигналом у погрешно време — тобоже, то индиректно оправдава акције Москве у Украјини. Сличног става придржава се Пољска и земље Балтика. Ипак Аустрија, која није чланица НАТО-а, још у време хладног рата имала је посредничку функцију између СССР и Запада. Политиколози чак су је називали градитељем мостова. Тако да експерти не искључују да Беч и данас може да буде изабран као посредник између Брисела и Москве. Аналитичари су уверени да преговори неће бити чисто билатерални, њих преносе и у друге европске престонице. Постоји нада да ће тамо схватити прагматичан став Аустријаца и саслушати, коначно, аргументе Москве.

Игор Силецки,