”Украјинске презентације” у ЕУ прете да засене кризу у Ираку
На велику жалост Вашингтона, ЕУ ове недеље не планира да доноси одлуке о новим санкцијама против Русије. О томе да никакви слични кораци нису планирани новинарима је саопштио у понедељак 23. јуна министар иностраних послова Холандије Франц Тимерман.
Он учествује у заседању Савета министара ЕУ на нивоу министара иностраних послова у Луксембургу. Шефиви дипломатије ЕУ никакве одлуке не доносе сами, али усаглашавају препоруке лидерима својих земаља. Последњи ће се састати 27. јуна на самиту у Бриселу. Овде треба да буду потписани споразуми о асоцијацији ЕУ са Украјином, Молдавијом и Грузијом.
Читава ова недеља у ЕУ могла би да се назове украјинском, да се пред Бриселом нису појавили други, много акутнији проблеми. Министрима предстоји да размотре врло оштру кризу у Ираку, где су радикални исламски терористи већ заузели мал те не половину земље. САД поново ћеле да ”укључе” ЕУ у ”војну помоћ” у земљи у којој су већ интеревенисале 2003. године под лажним изговором уништења оружја за масовно уништавање. Уз учешће САД био је ухваћен и обешен лидер Ирака Садам Хусеин. Сада је земља доведена до потпуног распада. Рат у фактички подељеном на делове Ираку много је озбиљнија ствар него подршка европских тежњи мајданског кабинета у Кијеву. Објаснити европљанима зато од њих поново траже да чисти за Вашингтоном поломљено посуђе неће бити само тешко, већ немогуће.
Подршку одлучним војним мерама даје, поред САД, и Британија. Ствар је сада дошла до тога да неки војни експерти Британије предлажу да се заборави ”украјинска криза” и укључи Русија у гашење ирачког пожара. Зато што он прети не више регионалном, већ глобалном експлозијом.
У британском парламенту ових дана одржане су специјалне расправе о ирачком питању. Тамо је иступио бивши начелник генералштаба оружаних снага Велике Британије Џок Стирап и бивши командант британске армије, маршал авијације Дејвид Ричардс. Последњи је директно изјавио посланицима да уместо спорова са Русијом, са њом треба склопити дил о Украјини (између осталог признати повратак Крима) у замену за помоћ Москве у Ираку.
Уз то ЕУ треба коначно да усагласи кандидатуру новог председника Европске комисије (премијера ЕУ). Око ње су се појавила таква трвења, да је Британија изјавила да је спремна да иступи из блока, ако њено мишљење не буде узето у обзир. Тако да Украјина ове недеље неће бити ”прима” у Европи, мада, овамо же допутовати предедник Порошенко и премијер Јацењук.
Кијев и Луксембург иступају у јуну са презентацијом ”мировног плана” украјинског председника Петра Порошенка. Председник Русије Владимир Путин већ је изјавио да у општим цртама подржава тај план, и прекид ватре на југоистоку. Али, како је рекао он, Порошенков план може да буде животан и реалистичан само уз спремност да се започну преговори о регулисању кризе са реалним представницима Доњецка и Луганска. Многи руски експерти сматрају план Порошенка ултиматумом, који је претворен у псеудообећања о преговорима.
Председник Руског савета за међународне послове, бивши министар иностраних послова Русије Игор Иванов истиче да Вашингтон, НАТО и делимично ЕУ блокирају оне механизме консултација који су стварани са Русијом на њихову сопствену иницијативу. Време је и да ЕУ призна одговорност за догађаје у Украјини и да престане да види Русију као извор свих невоља. Треба се вратити ка равноправном дијалогу, сматра Иванов:
- Ради чега смо формирали Савет Русија-НАТО, све механизме са ЕУ, органе сарадње са разним евроатлантским структурама? Упрво ради тога да оне делују у сложеним ситуацијама. Када је све добро, није потребно ангажовати многе превентивне механизме. А када је лоше, треба да ови механизми раде. А код нас су сви механизми били замрзнути, и ми смо почели да разговарамо преко изјава. Преко изјава проблеми се не решавају. У Босни, пошто је убијено 120 000 људи и појавило се 2 милиона избеглица, ми смо формирали контакт-групу и у Дејтону сели да решавамо проблем. Шта, ми морамо да чекамо да у Украјини буде на хиљаде убијених, пре него што почнемо заједно да решавамо проблеме ове земље?
У априлу Кијев је започео казнену операцију у Луганској и Доњецкој области уз учешће армије, националне гарде и приватних армија украјинских олигарха. Градове на истоку гађају тешком артиљеријом, минобацачима и ракетама. Таквих типова наоружања нема код локалних одреда отпора. Према подацима представника Управе Врховног комесара Ун за људска права Ђанија Магазене, до сада је погинуло око 400 особа. Руски правобраниоци тврде да ова цифра неколико пута заостаје за реалном. Познати руски правобраницал Алескандар Брод је уверен:
- Много пута састајао сам се са европским политичарима, посланицима Евопског парламента и стекао сам утисак да су европљани једноставно зомбирани и не могу да замисле какве злочине чине кијевске власти на југоистоку. Европа сматра да кијевска власт обнавља територијалну целовитост земље и бори се против сепаратиста. И апсолутно не зна како је жестока, крвава цена достизања тог циља — масовна убиства, уништавање цивила, деце, новинара, сардника медицинских установа. Поред тога, постоји утисак да УН са њиховим многобројним комитетима одвојене су од реалног живота.
Међу конкретним практичним питањима која разматрају министри иностраних послова ЕУ биће питање слана у Украјину специјалне мисије правника и полиције ЕУ ради помоћи у формирању одговорних снага правног поретка. Оне после преврата 22. фебруара у Кијеву практично не постоје.
Андреј Федјашин,
