Путин у Аустрији: Украјина и Јужни ток
Програм предстојеће посете председника Русије Владимира Путина Аустрији 23. јуна максимално је богат. Међу свим темама које ће Владимир Путин размотрити у Бечу посебно стоје два питања — ситуација у Украјини и перспективе реализације пројекта Јужни ток.
При томе у очима многих западних лидера ова дава питања су повезана у једно. Није случајно што последњих недеља САД и ЕУ врше тако жесток притисак на руске партнере из пројекта Јужни ток. Бугарска је већ обуставила радове у оквиру изградње гасовода, а слична расположења постоје у влади суседне Србије.
У насталој ситуацији своју релевантну реч треба да кажу исте те земље чланице ЕУ, које схватају значај сарадње са Русијом независно од политичке коњуктуре. Међу њих сапда управо Аустрија. У јеку актуалног таласа напетости око Јужног тока, управо генерални директор аустријског нафтног гиганта OMV Герхард Ројс позвао је ЕУ да убрза реализацију датог пројекта. Треба напоменути да аустријска страна својевремено се повукла од Јужног тока и сада покушава да надокнади пропуштено.
Беч је из близа упознат са проблемима око транзита руског гаса преко Украјине. На зиму 2008-2009. године испоруке том маршрутом у Аустрију смањене су за 90%. Поред тога, аустријски бизнис је традиционално активан у мултилатералним пројектима. Тако да није случајно управо у току актуалне посете руског председника Бечу планирано потписивање споразума акционера руско-аусријске пројектне компаније Јужни ток Аустрија која одговара за изградњу аустријске деонице гасовода Јужни ток.
А шта да се ради са Украјином? Очигледно да је дошло време за активније укључивање у разрешење украјинске кризе водећих међународних организација. И једна од таквих организација треба да буде ОЕБС. Није тајна да је њена улога последњих година озбиљно девалвирана. Институције ОЕБС-а су концентрисане на праћење — при томе често спекулативно и тенденциозно — мање важних сижеа, као што су национални избори. Не чуди што када се у Украјини разбукталаозбиљна војно-политичка криза, ОЕБС није огао ни да је предвиди, ни да је спречи. У источним регионима земље већ су се водиле праве борбе, а представници ОЕБС-а по обичају бавили су се организацијом у Кијеву ”округлих столова” и експертских саветовања. Тако да актуални председавајући ОЕБС-а Дидије Буркхалтер још треба да одговори на озбиљна питања о кредитној способности своје организације.
Дата кредитна способност има и политичку, и финансијску димензију. Јер украјински проблем нису само војна дејства и потоци избеглица, већ и деградација националне економије. А водеће међународне организације за сада не журе да плаћају украјинске рачуне — подсетио је Росију севодња председник президијума руског Савета за спољну и одбрамбену политику Фјодор Лукјанов.
Може се рећи да реалног новца код потенцијалних донатора Украјине скоро да нема. САД и ЕУ с тешкоћом су одлучиле да издвоје око милијарду и по долара. Друге организације, међу њима Европска банка за реконструкцију и развој и ММФ — за сада се органичавају расправом о кредитима. Треба узимати у обзир и то да саме ове организација са своје стране не располажу потребним сумама.
Тако да Запад неће моћи да решава проблеме Украјине без учешћа Русије. Индикативно је да министри инострних послова ЕУ који се се окупили 23. јуна у Луксембургу на свој састнак, у последњем тренутку решили су да одложе разматрање питања увођења нових антируских санкција. Решења о санкцијама данас неће бити, саопштио је шеф холандске дипломатије Франс Тимерманс. ЕУ очигледно је потребна пауза за размишљање.
Петар Искендеров,
