У Европи не верују у ракетну опасност од стране Русије, али желе амерички систем ПРО
Покушавајући да изврше притисак на Русију, а да не користе при томе озбиљне начине, који би неизбежно нашкодили самом Западу, ЕУ и САД користе сваку могућност да би скренуле пажњу Русије да се лоше понаша: да одрже сусрет неформалног клуба осморице без ње, привремено одузевши јој право гласа у ПАСЕ или не позову на конференцију о ПРО.
Међутим, када је реч о глобалној безбедности, такви демарши су просто кратковиди. Глас Русије је разговарао с аналитиком и главним уредником француског издања Одбрана и авијакосмичка индустрија – да ли је могућ глобални дијалог о ПРО без учешћа Русије, о америчком систему ПРО на европском континенту и о томе, чега се уствари боји Европа.
Без обзира на то, што Европа негира своје незграпне покушаје кажњавања Русије, позивајући се, например, на техничке сложености, чињеница да Русија није учествовала ове године у годишњој конференцији о ПРО у немачком Мајнцу, надовезује на санкције Запада. С друге стране, управо свест о томе да таква реторика враћа свет у епоху хладног рата, дели западне земље по питању односа с Русијом. Коментар Џованија де Бригантија.
Природно је, много би боље било укључити Русију у те преговоре, него је изоловати. Чињеница, што Русија није била позвана на конференцију је, према мом мишлењу, последица санкција ЕУ, НАТО-а и САД. Данас се чују различита образложења: за подршку строжег става према Русији и обрнуто. Зато једни верују у један курс акција, други у супротни. Не верујем да постоји јединствено мишлење о томе.
С друге стране, у Европи у принципу нема никаквог дијалога о ПРО. Европа је само терен за америчке војне објекте. Читава дискусија се води између Русије и САД. Међутим, према мишлењу руске стране, САД давно желе да обуставе диалог с Русијом по том питању, без обзира на то, што је Москва више пута предлагала страним колегама да организују заједнички рад ради супротстављања евентуалним ракетним опасностима. Дијалог Русије и САД о размештању система ПРО у Источној Европи зашао је у ћорсокак, док је без преговора и консултација САД-ама једноставније да де-факто разместе елементе система ПРО. И то не само у Европи, већ и у Азији.
- Постоји низ земаља, које су или створиле, или набавиле ракете-носаче нуклеарних бојевих глава. То су Пакистан, Саудијска Арабија, Иран, Северна Кореја, евентуално, Сирија и Египат. У Европи има два основна међународна пројекта за ПРО. Први је размештање америчких разарача на војно-поморској бази Рота у Шпанији. Ти бродови морају да пресретају ракете. Други пројекат се састоји углавном од америчких ракета-пресретача у Румунији и Пољској. То је бродски систем ПРО, који ће бити размештен на копну. Предвиђа се заштита севера и истока Европе.
Када су САД први пут изјавиле о намери да разместе елементе ПРО на територији Источне Европе, континент је обухватио опширан протестни талас. Против размештања су иступиле не само у Чешкој и Пољској, где Вашингтон планира да базира европски систем ПРО, већ и у Великој Британији, Италији и Немачкој. Протестанти су штрајковали глађу, инсистирајући да такво решење поткопава међународну безбедност, крши стратешку равнотежу, те провоцира нову трку у наоружању, чије је обуздавање одузело много времена и напора. Међутим, владе земаља, на чијој територији 2018. године мора да буде размештен амерички систем ПРО, подржавају ово решење, активно користећи инструмент стварања спољног непријатеља.
- У Европи желе такву заштиту, јер она нема свој систем ПРО, способан да пресреће стратешке ракете. Европа има уређаје, способне да пресрећу само тактичке ракете (мањег домета).
Знам да је руска страна против тога. Међутим, Европа се боји не Русије, већ опасности са Блиског Истока и Северне Африке. Блиски Исток има велики број нуклеарнирх бојевих глава, зато се у Европи боје да ће их то угрожавати. Не верујем да је то у некој мери заштита од Русије. Чак после конфликта у Украјини не верујем да постоје европске земље, које би озбиљно веровале у опасност од стране Русије.
Јекатерина Иванова,
