Војна реализација мировног пута

01-07-2014 01:01:29 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Александр Максименко/ vostok |


Курс на регулисање украјинске кризе може да зађе у ћорсокак. Објављено од стране Петра Порошенка војно примирје натерало је обе стране да ублаже ватру, а не и да је обуставе. Борне акције су настављене, као и повећање броја жртава.

Током недеље дана примирја са истока земље поново стижу саопштења о убијеним људима. План Порошенка неће да делује, док стране не почну директне преговоре, - уверени су експерти. За сада се не планирају реални кораци у том правцу.

20. јуна је Порошенко објавио о примирју у року недеље дана. Ускоро је било објављено 14 тачака његовог мировног плана. Главни је његов елемент разоружање народне војске. Овај део плана је изазвао највеће незадовољство лидера ЛНР и ДНР. Према њиховом мишлењу, разоружење Донбаса ће Кијев искористити за своје сврхе. Такви ултимативни услови неће ничем водити, - каже политиколог, заменик декана факултета светске економије и светске политике НИУ ВШЕ Андреј Суздаљцев.

- Нема главних компонената – преговора с устаницима и руководством две републике. Воде се преговори с неким, а нема реалне власти. Зато то нема перспективу. То је ултиматум - полагање оружја и готово. Односно, наша даља судбина је по нахођењу Кијева. На којој основи? Они су заузели пола региона, те мисле да ће народна војска предати оружје победницима. У овом случају Кијев није победник.

Без обзира на очигледне проблеме, покушаји преговора Кијева и Донбаса ипак су почели. У уторак је бивши председник Леонид Кучма и амбасадор Русије у Украјини Михаил Зурабов срели су се са премијером Донецке републике Александром Бородајем и лидером покрета Југо-Исток Олегом Царевим. Данашњи председник Украјине у њима лично није учествовао. Почетак преговора, мада и не директних, пружа наду да ће ватра бити обустављена, - сматра научник Центра европских истраживања Института светске економије и међународних односа РАН Владимир Оленченко.

- Оно крхко нестабилно примирје, које је данас присутно, мада је било праћено вођењем војних акција и бујицом избеглица, показало је да могућност преговора постоји. Обе стране су упутиле своје представнике, они су ступили у контакт. Свакако, потребно је пружити шансу да се продужи стање примирја и проуче договори. За сада нема саопштења о постизању мада и слабих договора, који би пружали наду. Порошенко би требало да послуша позиве Председника Русије. То је прво. Друго. Потребно је укинути ултимативност, треће - ставити на дневни ред преговора конкретна питања.

Још један корак за регулисање конфликта постало је укидање одлуке Савета Федерације о коришћењу Оружаних снага Русије у Украјини. То треба да буде схваћено као акт добре воље и жеља активирања преговорног процеса, - сматра политиколог Сергеј Михејев.

- Гест добре воље од стране Русије је укидање одлуке. Видићемо: хоће ли украјинска страна и западни учесници тог процеса оценити овај корак усусрет. Русија је спремна да одустане од учешћа у овој ситуацији. Чини ми се да ће Европљани позитивно оценити ову ситуацију и предузети напоре да би убедили Кијев да војно решење овог питања нема перспективу.

Истовремено Русија задржава право да контролише испуњавање обавеза о обустави ватре у Украјини, јер је ситуација у земљи далека од стабилности. Са своје стране, Европа је већ истакла позитивне кораке у решењу украјинског питања. Савет Европе је подржао почетак мировног процеса у земљи, ове недеље су одржани четворострани преговори лидера Украјине, Русије, Француске и СРН. Преговори су одржани веома продуктивно, - истиче директор Института стратешког планирања Александар Гусев.

- Стране су постигле консензус. Биће послати посматрачи у Украјину, и то у великом броју. Од стране Русије их тамо има више од 300 људи. Њихов број ће бити повећан на 500. Биће тамо и посматрачи ОЕБС. Данас је главни задатак да се обустави крвопролиће.

Решити кризу, која траје већ у току неколико месеци, немогуће је за недељу дана, истиче Гусев. Међутим, мировни процес је почео, ствар је кренула, то је важно. Данас је главно да се продужи рок примирја, и то за дужи период, најмање месец дана, уверени су експерти. У међувремену је неопходно ослободити таоце, разменити војне заробљенике и наставити преговоре.

Александра Дибижева,

Читајте више наУкрајина из минута у минут