Историја блискоисточних конфликата: како се топио челик
Да ли ће ли неће САД поново бомбардовати Ирак, како би победиле исламисте? Ово питање значи нови талас вишестране блискоисточне кризе у којој је Вашингтону поклоњено посебно место окориштеног. Завади па владај. Овај дневни принцип освајања и задржавања власти амерички лидери примењују још одавно.
Интервенција у Ираку, Арапско пролеће, палестинско-израелски конфликти — инструменти су контроле над регионом, богатим не само енергетским ресурсима, већ и екстремизмом свих појава. Деценијама САД су на Блиском Истоку форсирале ратове, бориле се против тираније. Ипак мира и безбедности ове интервенције нису донеле, па и Вашингтон није бирао мирне методе, истиче експерт Института за Блиски Исток, магистар историје Сергеј Серјогичев.
- Америка је била инцијатор првог и другог рата у Заливу, Америка је 1991. направила међународну коалицију и постигла да СССР осуди дејства Садамовог Ирака. Америка је била иницијатор окупације Ирака чак без одлуке СБ УН. Добили смо палестинско-израелски проблем, проблем избеглица између осталог, који је већ фактички постао довољан проблем. И у току првог и другог рата у Персијском заливу добили смо потпуно уништени Ирак, где покушавају да направе нешто попут демократске државе на западни начин. За сада то води само томе што су тамо масовни устанци сунитске врхушке, која под паролама радикалног ислама — Исламске државе Ирака и Леванта — води рат против шитске већине, коју представља влада Нурија Ал Маликија. Томе се не види крај.
САД су упале у ”блискоисточну клопку”: њихову агресиван став у региону многи су примили као претњу. Вашингтон је себи обезбедио непријатеље, и најочигледнија потврда за то је трагедија 11. септембра 2001. године. Трудећи се да ”умире” Блиски Исток и да уклоне екстремисте, САД у последњих 10 година неколико пута су увећавале своје војно присуство у региону. Подстичући унитрашње конфликте, америчко руководство с једне стране одвлачи пажњу исламиста од Запада. Са друге због тога расте терористичка опасност у читавом свету. Благостање и живот цивила блискоисточних земаља при томе се не узимају у обзир.
Експерти су убеђени: САД неће одустати од Блиског Истока. То значи да ће се грађански ратови тамо наставити. Обећања Барака Обаме из 2008. године о Блиском Истоку који ће процветати нису реална. И пре свега зато што Американцима то једноставно не иде на руку: просперитетни Блиски Исток је конкурент америчкој економији, подвлачи Сергеј Серјогичев.
- Блиски Исток за Америку је полигон за њихове оружане санге и за оружане снаге њихових савезника. То је тржиште за пласман њихове продукције, то је тржиште регрутовања јефтине, али висококвалификоване радне снаге. Али то никако није зона стабилног развоја. Кошмар за Вашонгтон је да на Блиском Истоку престану ратови и појави се нешто попут ЕУ — Блискоисточни савез. Сви да мирно зарађују паре. И ”велики арапски циљ” да постане не да минира Америку, већ да је затрпа арапском робом. Американци ће, наравно, тражити повод да униште овај блискоисточни арапски савез.
Најбоље што можемо да добијемо од Блиског Истока за 30 година, сматрају експерти, јесте лагани грађански рат у Ираку, Либан који балансира на ивици рата. Можда више или мање стабилан Египат, и ако буде среће, делимично читав Иран. Експерти су уверени: док то одговара САД, крвопролиће на Блиском Истоку ће се наставити.
Марија Меркулова,
