Председнички избори у Турској: Ердоган или у председнике, или под суд
Турци ове недеље почињу тешке изборе за новог председника земље. Он се сада бира на петогодишњи мандат, уместо семдогодишњи и одредиће политику регионалне силе најмање у наредних 10 година.
Први пут у историји земља ће бирати шефа државе на изборима 11. августа директним гласањем. До сада је то чинио парламент. Ове недеље завршава се кандидовање званичних кандидата за ову дужност. Од владајуће исламске Партије праведности и развоја (АКР) претендује актуални премијер Реџеп Тајип Ердоган.
Ердоган ће морати да се бори за фотељу и мораће да се бори жестоко. После серије грандиозних скандала са корупцијом уз учешће посленика АКР и министара владе, ситуаиција се сада развија тако да ће Ердоган или победити и постати председник, или ће изгубити и постати осуђени. Опозиција тврди да она има довољно информација о умешаности 60-годишњег премијера у корпцију. Тешко да су се раније према изборима у Турској односили са више пажње него данас. Анкара је један од главних фактора у региону и од њеног става зависи и регулисање поново заоштрене ирачке кризе, и стабилизација Сирије, и односи Запада са Ираном и односи Запада са Турском.
Сада Ердоган врло пажљиво процењује ситуацију око руских граница. Очигледно премијер не жели да ”љуља чамац” и добије додатне регионалне проблеме за Анкару, сматра руски политиколог Станислав Тарасов.
- Мада су ирачки побуњеници сада узели 48 турских талаца, укључујући конзула у Мосулу, Анкара даје искључиво опрезне изјаве. Ердоган пресеца антиирачку кампању у турским медијима. Врло опрезне изјаве су чују на рачун Сирије. Раније на рачун председника Башара Асада обрушавала су се само проклетства. Турци се очигледно боје да буду увучени у неку спољнополитичку авантуру у актуалном предизбором периоду. Ако победи Ердоган, треба очекивати одређене спољнополитичке промене. Турци ће почети да се дистанцирају од Запада.
Руски експерт напомиње да за више од једне деценије управе Ердогана, Турска је стасала до размера водеће економске силе. Што признају чак његови противници. Она је стабилно ушла у водећу економску двадесеторицу света.
Сада, са својих стабилних економских позиција, Ердоган има право да подсети Запад, посебно ЕУ, на све прошле увреде и понижења. У првом реду ради се о нежељи ЕУ да прими Анкару у ЕУ. Европска сага Турске толико је индикативна да би требало да је проучи Украјина, како би се избавила од ”евроилузија”, каже Станислав Тарасов.
- Анкара је потписала споразум о придруживању са ЕУ још пре 51 годину, 1963. године! Пријаву за кандидатуру она је предала 1987. године! Али до сада Турска се није приближила вратима ЕУ, мада се преговори о ”адаптацији њених закона према законима ЕУ” до данас воде. Против ступања Анкаре залажу се Француска, Немачка и посебно Грчка, давни антагониста Турске. Париз и Лондон не желе да пусте у ЕУ земљу која може да попуни Европу својим гастарбајтерима. Уз то Брисел не жели да добије члана са нерегулисаним територијалним проблемом — кипарским питањем, које трује односе Анкаре и Атине. Украјина сличне проблеме има у много оштријем облику. Брисел сада осећа ”хлађење Ердогана” и на све начине покушава да подиграва његовим опонентима на изборима. Између осталог, Анкара ће бити склона да води независну политику, чак уколико победи његов главни опонент Екмеледин Ихсаноглу.
Опозиционе световне Републиканска народна партија и Партија националне акције истичу као свог јединог кандидата бившег генералног секретара Организације исламске сарадње Екмеледина Ихсаноглуа. Доктор филозофије, предвач турског и књижевности, теолог и дипломата врло је поштован у тјурском и арапском свету. Ихсаноглу је велики присталица јачања односа са Русијом и назива председника Владимира Путина својим пријатељем.
