Пројекте Гаспрома поздрављају на Истоку, противе им се на Западу
Ова је недеља била богата за гасне вести. Она је показала да Гаспром намерава да диверзификује своје испоруке у свим правцима. Експерти су назвали перспективним два догађаја ове недеље. Први је споразум о изградњи Јужног тока с Аустријом, други – Индија је изјавила о спремности за преговоре с Гаспромом о продужетку гасовода из Русије у Кину све до своје границе.
Јужни ток ће стићи у Аустрију. У Бечу је у оквиру посете председника РФ Владимира Путина потписан уговор о изградњи гасовода на територији Алпијског краја. Гаспром и аустријска компанија О-М-Фау потписали су деоничарки споразум о заједничкој пројектантској компанији South Stream Austria . Како ј е прецизирао шеф Гаспрома Алексеј Милер, Јужни ток ће повезати Баумгартен са Ставропољским гаснотранспортним чвором. Крајем 2017 . године ће он извозити 81 млрд кубика гаса годишње, што ће свести на нулу транзитне ризике преко Украјине.
- У Аустрију ће се преко Јужног тока испоручивати 32 млрд кубика гаса. Комерцијалне испоруке ће почети у јануару 2017. године, те ће крајем године бити постигнут максимални предвиђени капацитет. Споразум има правно обавезни и исцрпни карактер.
Шеф компаније О-М-Фау Герхард Ројс је такође истакао да је изградња Јужног тока у Аустрији допринос енеретској безбедности Европе. Характеристично је да је потписивање важног споразума за реализацију пројекта одржано на позадини редовних промена у расположењу главног енергетског чиновника ЕУ – Гинтера Етингера. Пре две недеље је он обећао да ће лично подржати Јужни ток, али је променио реторику. Данас, према његовом мишлењу, потребно је да се пројекат блокира док не буде одговарао одредбама Трећег енергетског пакета, што би, између осталог, учинило Јужни ток нерентабилним и неизводљивим. Иначе, после спораузма с Аустријом, Гаспром има још једно важно образложење у преговорима с Еврокомисијом, - сматра аналитичар инвестиционе групе УНИВЕР Капитал Дмитриј Александров.
- Све земље – учесници пројекта – једнозначно су изјавиле о својој заинтересованости и цељисходности пројекта и за националне економије, и за читаву ЕУ. Ту добијемо још једно образложење, јер је та земља једна од базичних чланица ЕУ. То је безусловно моћна подршка.
Ако на Западу пројекат напредује споро, на Истоку Гаспроом моле да пожури, те активно иступају за руске пројекте на својој територији. И Индија жели гас из Русије. Њу-Делхи је спреман да почне преговоре са Москвом о продужетку руско-кинеског гасовода све до индијске територије. У случају остваривања тог пројекта гасовод ће постати један од најдужих у свету. Иначе, многи експерти сумњају у остваривање таквих планова. Прво, због транзитних ризика гас би могао да буде сувише скуп. Друго, ова идеја неће се допасти Пекингу, који се сам нада на максималне обиме испорука руског гаса. Директор аналитичког департмана компаније United Traders Михаил Крилов сматра да је паметније испоручивати у Индију гас не преко гасовода, већ компримирани.
- Индији би се више исплатило да увози компримирани гас са Сахалина. СПГ је учинковит, његове испоруке из Русије су много ефикасније.
Индија већ купује такав гас са Сахалина, зато би таква варијанта била прихватљивија за Москву, Њу-Делхи и Пекинг.
Татјана Голованова,
