Будућност евра у Европи за сада стабилна
Зони евра ускоро може да се придружи још једна земља ЕУ. Комитет Европског парламента за економска питања одобрио је увођење евра у Литванији од 1. јануара 2015. године. У јулу коначно решење треба да донесе Европски савет.
Литванија ће постати 19. земља чланица зоне евра — економског и валутног савеза земаља ЕУ, чија је званична валута евро. Приликом ступања земље у ЕУ, придруживање зони евра подразумева се аутоматски, али ради тога држави је потребно да одговара такозваним Мастрихтским критеријумима. То су финансијско-економски показатељи земље по којима се процењује виталност финансијског система, ниво цена и стабилност валутног курса, подсећа директор Центра за истраживања европске политике у Бриселу Карел Лано.
- Придруживање зони евра дешава се аутоматски, чим земља почне да одговара одређеним критеријумима. То се тиче нивоа инфлације и државног дуга. Наравно, земље могу да буду одбијене. Ипак, земља све једно може да се обрати Европској комисији ако, на пример, велики државни дуг постоји, али он се смањује. Комисија ће предати своју оцену комитету Европског парламента за економска питања ECOFIN /Economic and Financial Affaires Council/.Питање увођења евра је питање званичног става руководства земље, да ли она дозвољава коришћење те валуте. У Данској свугде можете да платите еврима. У Бугарској можда није тако. Исто је и Шведској, зато што власти то нерадо допуштају. Тачније превни однос према евру је исти (оне су дужне да га приме), али у пракси је све другачије. Данска зависи од трговине са Немачком и другим земљама, од туризма. Наравно, може се користити електронско плаћање, али увек ће се узимати комисија за замену валуте.
Без обзира на многе изузетке, политика Брисела подразумева обавезно ступање земаља чланица ЕУ у зону евра. Олакшице су биле дозвољене за Данску и Велику Британију, у свакој земљи треба да буде спроведен референдум о преласку на евро, који, између осталог, није ни одржан. Пољска се односи према евру са скепсом, изјављујући а учешће у зони евра треба да буде корисно пре свега самој Пољској, и да пре завршетка дужничке кризе она никуда неће ступати. Шведско друштво се изјаснило против придруживања зони евра. Европска комисија се однила према томе толерантно, ставивши до знања ипак да неће трпети сличан курс од будућих чланова ЕУ.
При томе неке земље ван граница ЕУ су примиле евро као своју валуту. Без договора са ЕУ евро користе Црна Гора и Косово, бирајући зависност земље од већ постојећег новца у оптицају: право на штампање сопствених монета пружа само формално ступање у зону евра. Такође у једностраном поретку валута се користи на Кипру. Коришћење евра у овој држави помаже да се стабилизује њихова економија: врло је тешко подржавати независност валуте у малој привреди на отвореном европском тржишту.
- Један од основних принципа зоне евра је подршка стабилности евра: финансијска политика састоји се у расподели пореза унутар ЕУ и подржавању државног дуга сваке њене земље на нивоу не већем од 3% националног бруто производа. Према информацијама Комитета Европског парламента за економска питања, ове године према 11 земаља ЕУ требало је да буду примењене мере ликвидације буџетског дефицита. Овај показатељ, ипак, смањен је у поређењу са 2011. годином, када је за 24 земље од 28 земаља ЕУ била потребна помоћ.
У економији ЕУ означена је позитивна динамика. Очекује се да ће раст националног бруто производа ЕУ и зоне евра 2014. изнети 1,5% и 1,2%, док ће се 2015. темпо раста националног бруто производа убрзати: до 2,0% у ЕУ и до 1,8% у зони евра. ЕЦБ спроводи активну, чак агресивну стимулишућу политику. Један од начина да се повећа конкуретна способност јесте пад курса евра. По правилу, ублажавање монетарне политике доводи до слабљења националне валуте. За сада значајна промена курса јединствене валуте није забележена. Ипак у перспективи даљи раст евра је ограничен. Раст курса евра директно је везан за пад европског извоза и успорење раста националног бруто производа.
То се тиче пре свега динамике евра у односу на амерички долар. Европска комисија верује да рад ЕЦБ на формирању банкарског савеза и брижљивија провера банкарских актива ће омогућити да се обнови поверење према европском финансијском систему, допринети напретку економије у целини. Евру се окреће све више инвеститора из азијских земаља. ЕУ остаје највећа светска привреда, огромно тржиште за пласман и инвестиције. Активна трговина, слобода кретања и размена туриста поједностављују се постојањем заједничке валуте. Заједнички механизми регулисања помажу да се стабилизује економија зоне евра. Ако јаче земље ЕУ могу да дозволе себи да сачувају националну валуту, то не може да се каже о слабијим привредама Европе.
Јекатерина Иванова,
