Док се Европа труди да расположи Порошенка за мир, САД га вуку у рат
Немачка, Русија, Француска не губе наду да ће наговорити Кијев да настави режим прекида ватре на југоистоку земље. Ради тога у Берлину 2. јула увече сазван је екстерни састанак министара спољних послова Немачке, Русије, Француске и Украјине.
Иницијативу за састанак дао је министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер. Он је назвао одлуку Кијева да прекине примирје на југоистоку земље ”разочаравајућом”.
У контексту повећане европске миротворачке активности посебно је приметна пасивност САД. У свим последњим телефонским разговорима уз учешће канцелара Немачке, председника Русије и Француске и Украјине или њихових министара, Бела кућа и стејтдепрмент се издвајају својим одсуством. Москва сматра да је Вашингтон начинио избор у корист рата и да је управо он расположио за војно решење свог пулена, председника Петра Порошенка.
Председник Русије Владимир Путин је изјавио у Москви да лична одлука Порошенка да укине од 30. јуна режим прекида ватре на истоку и да започне ”жестоку етапу операције” квалитативо мења сву слику и саму улогу украјинског председника у конфликту.
Ако је до сада Порошенко имао све шансе да оправда избор и да донесе мир у Украјину, сада се ове шансе брзо губе, рекао је Владимир Путин на саветовању амбасадора Русије у Москви.
- Нажалост, председник Порошенко је донео одлуку да обнови бојева дејства, и ми нисмо могли, када кажем ми имам и виду и себе и своје колеге из Европе, нисмо могли да га убедимо да пут ка дугорочном, стабилном, поузданом миру не може да води кроз рат. До сада Петар Порошенко ипак није имао директне везе са наредбама да се започну војна дејства — сада је он преузео на себе ту одговорност у потпуности, и не само војну, већ и политичку, што је много важније.
Министарспољнихпослова Русије Сергеј Лавров 1. јуна чак је телефонирао државног секретару САД Џону Керију и изјавио да је недопустиво подстицати Кијев у његовој линији војног гушења протестних иступања у југоисточним регионима. Он је позвао САД да искористе сав свој утицај да убеде украјинске власти у погубност изабраног курса.
Украјинска криза је отишла данас толико далеко да су за њено регулисање потребни не само директни преговори између Кијева и побуњеног југоистока, сматра Игор Морозов. Сада је потребна ”нова Женева”.
- То је фактички иста таква криза као у Сирији. То је исто тако сложена ситуација као ирачки проблем. Мислим да само полиформатна варијанта може да изведе Украјину из овог политичког ћорсокака у којем се сада налази.
Према званичним подацима руске стране од почетка казнене операције у Русију из Украјине побегло је више од 250 хиљада људи. Око сто хиљада већ је тражило азил или држављанство Русије.
Сндреј Федјашин,
