Авганистан: зашто све у региону гори, чему се приклања Стејт департмент САД?
У Авганистану је поново одложено објављивање резултата другог круга предсеничких избора. Уместо 2.јула, сада ће их наводно прелиминарно објавити 7.јула, а коначно 24.
Један од главних претендената на место бившег минситра иностраних послова Авганистана Абдала Абдала је изјавио да не признаје резултате и да је више од 2 милиона гласова било намештено. По прелиминарним оценама у другом кругу победио је његов супарник, бивши министар финансија Ашраф Гани Ахмадзај. Иако је он током првог круга добио 11% мање гласова у одосу на Абдалу.
Сада се у Кабулу спроводе појачане мере како би се два претендента нашла за преговарачким столом и како борба за председничку столицу не би прешла у „врућу фазу“. Што је иначе потпуно могуће.
За Авганистан, земљу где су САД 2001.године послале своје трупе, после-изборна аритметика није ништа ново. Од времена када је Вашингтон почео да спроводи „демократско вакцинисање“ Авганистана војним средствима, ни парламентарни ни председнички избори нису се овде завршавали без скандала и поновног пребројавања гласова.
Руски експерти, који се иначе веома добро разумеју у ове лукаве и интригантне потезе унутрашњње политике у Авганистану, говоре да се у овој држави може распламсати унутрашњи пламен сукоба, баш као у Ираку, Либији и Сирији. Поражавајуће је какву стратешку грешку могу да изнедре америчке идеолошке догме о сопственој исправности, говори заменик директора Института за проучавање истока РАН Владимир Исаев. САД сада мора да се бори управо против оних група, које су они сами стварали и наоружавали у Авганистану, Либији, Ираку, Сирији, Египту, говори Исаев:
- Без обзира на помоћ коју они указују новим режимима, она доводи само до даљег продубљивања конфликта и раскола у тим државама и уопштено ка новим проблемима. Либија је потпуно дезинтегрисана и распашће се на минимум 3 дела. Авганистан постоји де-јуре, али де-факто то је скуп авганских емирата. Долази до деструктруризације некада јединствених држава на разне делове, који међусобом проблеме решавају ратом.
Авганистан, након што га напусте стране трупе крајем ове године, може се претворити у идентичну копију Ирака, где радикалне исламистичке снаге већ контролишу више од трећине државе.
САД, потпуно је јасно, желеле су на власт у тим државама да поставе режиме који су њима лојални. Али, поступају управо као лекар који није до краја завршио своје школовање и обзиром на нестручност, уместо слепог црева, одједном одлучује да одстрани удове. САД не виде како се заправо касније развијају режими које су они довели на власт, говори аналитичар Института стратешких оцена и анализа Сергеј Демиденко:
- Стратегија је била контрапродуктивна, Американци су добили управо супротно: они су само додатно подјармили читав регион. Они су у том региону извршили инвазију, а нису узели у обзир етничке и верске специфичности држава које су покушали да реформишу. Они као да не знају, као да нису изучили све противречност религија, они нису изучили опште социјално- економско стање. Они су додали со на рану и спремају да се да оду одатле. А Блиски исток мора сам да се носи са последицама.
Заиста се мора поседовати невероватна самоувереност и неувиђавност да би се све државе једног региона ставиле „под сопствену чизму“ и да би се „само за себе“ створио „нови Блиски исток. У почетку су то радили неоконзерватори током председничког мандата Џорџа Буша млађег. Сада то раде у Стејт департменту, такође неконзерватори блиски Бараку Обами. Методе су пак, сасвим једнаке, говори председник Друшта пријатељства и пословне сарадње са арапским државама, политиколог Вјачеслав Матузов:
- То је смена режима и постављање оних људи који су у потпуности потчињени Вашингтону. То видимо на примеру покушаја преврата у Египту, када су САД хтеле да доведу на власт радикалне Браћу муслимане, и заправо они и јесу неко кратко време били на власти. Данас, то је Сирија, која је практично уништена од стране истих оних одреда које подржавају САД и снабдевају их преко Турске.
Најпоражавајуће у овом авганистанском примеру је то што између Абдале Абдале и Ашарафа Гани Ахмдзајиа и не постоји некаква велика политчка разлика. Обојица су противници талибанског покрета. Обојица су спремни да потпишу споразум о сарадњи у области безбедности. Једино што се Абдала врло одлучно залаже против присуства било каквих иностраних снага у Авганистану. Осим тога, Ашраф Хами се сматра више про-америчким човеком, обзиром да је своје образовање сткао на неколико америчких универзитета и неко време је био функционер Светске банке у Вашингтону.
Андреј Федјашин,
