Чему води политика уздржавања

04-07-2014 11:05:26 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


САД не располажу доказима да је руска страна учествовала у украјинском конфликту, али ипак сматрају да је то чињеница - изјавила је представница Стејт департмента Мари Харф. Такав однос Запада према Русији, председник Русије Владимир Путин окарактерисао је као испољавање политике ограничавања, која није ни престајала након окончања „хладног рата“.

Кулминација ове политике ограничавања, специфичне за време хладног рата, постали су и догађаји у Украјини. Представница Стејт депармента САД Мари Харф је отворено рекла да Запад нема податке да је Русија учествовала у конфликту на југоистоку Украјине. Али, њима више одговара да о томе мисле као о непобитној чињеници. „Ми сматрамо да руска влада веома дубоко сарађује и подржава сепаратисте, иако ми немамо детаљне податке о томе“, изјавила је ова високо-постављена чиновница спољнополитичког ресора САД. У складу са својим фантазијама, Вашингтон уводи против Русије санкције и на сличне мере и кораке наводи своје партнере у Европи. Резултат тога су пропали економски пројекти, а руше се и годинама грађене везе у сфери ојачавања међународне безбедности.

Наравно, у случају Ирака, све је било много лошије. 2003.године, Вашингтон је такође тако насумице оптужио режим Садама Хусеина да ради на производњи оружја за масовно уништење. Резултат нам је познат- инвазија страних војних трупа које су покушале да наметну сасвим страни западни систем и поредак, а сада је Ирак као држава у потпуној опасности да нестане са политичке карте света.

Америчке амбиције и њихови покушаји да све поставе према сопственом поретку доводе до конфликата. Владимир Путин је на састанку са амбасадорима и сталним предсавницима- изјавио да су „догађаји који су испровоцирани у Украјини, заправо постали концентровни израз политике ограничавања“. Очигледно је да се таква политика није ни прекидала ни након краја хладног рата- сматра директор Института стратешког планирања и прогнозе Александар Гусев:

- Како би заузимале своју хегемонијску позицију на светској сцени, САД користе правила која су сами за себе усвојили још средином прошлог века. У суштини, то је принцип ограничвања Русије и других држава које сада постају лидери- Кина, Индија, Јапан. Иако САД Јапан наводно сматрају својим стратешким партнером у политичкој и економској сфери, ипак таква тенденција у пракси не постоји. Шта више, у односу према европским државама, Американци примењују принцип ограничвањња иако и њих наводно називају својим партнерима не само на европском континенту, већ и у светским размерама.

Југославија, Ирак, Либија, Сирија. Овом списку разрушених држава, које су то постале по жељи прекоокеанског хегемона, може да приступи и Украјина. Председник Петар Порошенко још није ни стигао да објави одлуку о прекиду примирја, а Вашингтон је већ изразио спремност да подржи било коју одлуку украјинских власти, па у том смислу и обнову војних дејстава на југоистоку. И када је председник Порошенко дао наредбу армији да пређе у напад, одмах је позвао државног секретара САД Џона Керија. А требало би подвући да САД нису учествовале у консултацијама Кијева, Москве, Берлина и Париза поводом израде стратегије за регулисање конфликта.

„Пут ка поузданом, дугорочном и чврстом миру не иде кроз рат“, подвукао је Владимир Путин. Најближи суседи Украјине, европске државе, као и до сада позивају Кијев да обустави војна дејства и започне прави преговарачки процес.

Наталија Коваљенко,

Читајте више наУкрајина из минута у минут