Банкарски систем Украјине: уочи катастрофе
Може се сматрати да је резултат Споразума о придруживању Европској унији који је Украјина потписала 27. јуна, предаја финансијског система земље под контролу ММФ и Светске банке. Економски део Споразума предвиђа прилагођавање финансијског система Украјине захтевима наведених међународних организција.
Истаћи ћемо да Јацењукова влада ово схвата и да убрзано покушава да трансформише остатке банкарског система земље тако да стигне да је реприватизује пре формирања новог састава владе.
У Ради је ужурбано припремљен и већ је у првој редакцији усвојен закон који предвиђа поједностављивање процедура за давање Народној банци Украјине додатних овлашћења: права на затварање непожељних банака и остварење мера за помоћ банкама које још увек контролишу представници „Баткившчине“.
Јасно је да влада Јацењука користи тренутак како би преузела под контролу „туђе“ банке, а уједно се обогатила за рачун становништва. На пример, нацрт закона о којем се говори, налаже влади да започне емитовање облигација домаћег државног зајма за који је планирано да се користи као надокнада у случају замрзавања улога становништва.
Практично, припрема се озбиљна реструктуризација целог банкарског система при чему је јасно да ће се то чинити у интересу садашњих руководилаца владе. Пооштравања се, по свему судећи, неће односити само на приватне улоге, већ и на депозите правних лица. А шта друго да се ради? Данас се, по подацима Минстарства за финансије Украјине, одлив улога физичких лица приближава цифри од 100 милијарди гривни. Практично, овај одлив износи најмање 70% свих приватних улога. У суштини, од становништва нема више шта да се узме.
Одавде потиче жеља да се искористе правна лица, и разуме се, то ће се односити и на неугодне банке. Тако се у министарству Украјине разматра питање могућности делимичног замрзавања на рачунима низа банака и депозита правних лица. Разуме се, ова идеја ће наићи на јаросно противљење „Приватбанка“ Коломојског и можда власника других банака, односно изазваће заоштравање унутрашњег сукоба – али, опет, другог пута више нема.
Мислим да се Порошенко више не поуздаје у способност владе Украјине да самостално реши све веће проблеме у финансијској области и у економији у целини. У овој ситауцији он жели да скине одговорност са себе – због тога украјинску економију практично предаје спољашњој управи.
Друга је ствар што ово неће имати позитивног ефекта, тако да Порошенко неће моћи да се концентрише на „чисту“ политику.
Михаил Хазин,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
