Да ли ће Србија постати мост за Русију и ЕУ?
Економски интереси Русије и Србије ће бити заштићени
Завршена дводневна посета Москви премијера Александра Вучића била је пробојна. Странама је пошло за руком да уcагласе сва спорна питања која се тичу учешћа Србије у пројекту Јужни ток, а србски премијер је подвукао заинтересованост за развој сарадње са Русијом. Тему наставља наш аналитичар Петер Искендеров.
Међународну позадину на којој су се одвијали руско-србски преговори на врху (а спрског премијера је примио не само његов руски колега Дмитриј Медведев, већ и председник Владимир Путин), тешко је назвати повољном. Последњих недеља Запад је ојачао пристиак на Београд како би га натерао да се придружи заједничком антируском хору снакција.
Ипак објективна ситуација како у Србији, тако и у ЕУ (где је она званични кандидат) објективно захтева не уцену, већ сарадњу. Није случајно Србија у последње време показала спремност и могућност да постане ”мост” у односима Москве и Брисела. И са ове тачке гледишта речи премијера Вучића о томе да је он ”веома задовољан” посетом Русији не делују као претеривање.
Несумњиво, главни резултат преговора Вучића у Москви је било регулисање свих спорних питања која се тичу учешћа Србије у пројекту опремања гасовода Јужни ток. На крају већ 8. јула увече компанија South Stream Serbia AG и руска ОАО Центргаз потписале су у Београду уговор за изградњу магистралне деонице гасовода на територији Србије у вредности од око 2,1 милијарде евра. Компанија Центргаз која је члан групе Гаспрома, раније је освојила одговарајући тендер. Како је објаснио Александар Вучић, 50% грађевинских и 40% осталих радова у оквиру реализације пројекта на територији Србије ће реализовати српске компаније, што ће им омогућити да зараде око 350 милиона евра. Тако да у руско-србским односима тесно се преплићу политички и економски интереси — исткла је у разговору за Росију севодња експерт Центра за савремену балканску кризу Института за славистику РАН Ана Филимонова:
- Економски интереси Русије и Србије ће бити заштићени. Реч је о пројектима заиста глобалног значаја. Они не само да су економски значајни за српску страну, већ и у широком погледу означавају јачање позиција Русије.
Руско-србска срадња има општеевропску димензију не само у енергетици. Министар за ванредне ситуације Русије Владимир Пучков је позвао ЕУ да формира глобални систем супротстављања ванредним ситуацијама на основу руског искуства и шире искористи могућности руско-србског хуманитарног центра у граду Нишу.
Разуме се, учесници србско-руских преговора нису могли да заобиђу за Београд болан проблем Косова. Јер многи у Србији су посумњали у доследност руског става после придруживања Крима Русији. Ипак тачка гледишта Русије о непризнавању самопроглашене косовске независности остаје непромењена. ”Веома сам вам захвалан за помоћ по питању Косова и Метохији коју од вас добијамо, и веома сам вам захвалан за то што желите да наставите да развијате са нама економске односе” - ове речи премијера Вучића упућене председнику Путину служе као најпрецизнији резиме руско-србских преговора.
Петар Искендеров,
