Донатори не журе да „дају крв“ Кијеву - он је иначе превише пролива
У Бриселу је био одржан „координаторски састанак на високом нивоу за донаторе Украјини“. „Високи ниво“ се свео на учешће заменика сталних представника земаља чланица ЕУ у Бриселу, дипломата и банкара средњег ранга из ЕУ, ОЕБС, амбасаде САД, Канаде и Јапана, „посматрача“ из Међународног монетарног фонда и комесара ЕУ за питања проширења Штефана Филеа. Кијев је представљао заменик премијера Василиј Гројсман.
Није било речи о инвестицијама или о новцу. Како се испоставило, Кијев чак нема никакав план економског оздрављења. План „постконфликтне реконструкције“ и економске стабилизације у периоду 2014-2018 године, Кијев би требало да припреми за донаторску конференцију. Али, да ли ће уопште бити одржана ова конференција или не, такође је велико питање. И ко ће на овој конференцији учествовати, подједнако стоји као питање. У кулоарима се чак могло чути да се помиње и Русија. За сада, ипак, Москву нико није позвао.
„Донатори, рекао је Штефан Филе,- размотрили су план могућеконференције донатора и инвеститора“. Разматрање било чега конкретног док траје казнена операција Кијева на истоку земље, озбиљни донатори сматрају апсурдним. За почетак би требало излечити Кијев од корупције и рата.
Не ради се чак о томе што не постоји жеља да се прекине рат Кијева против житеља Доњецка и Луганска. Иако је сам Филе напоменуо да је за финанскијска улагања неопходно започети дијалог и политичко решавање кризе.
Ради се о томе да се још од времена председника Кучме и Јушченка, око Кијева гради, најблаже речено, лоша репутација. Уложене милијарде Монетарног фонда и Русије исчезавале су као у „црној рупи“.
Истовремено су се дискутабилно брзо у Украјини појављивали олигарси-милијардери. Током 23 године независности, Украјина је од најразвијеније републике бившег СССР, постала најназаднија на постсовјетском простору.
Нико не сумња да је Украјини неопходна финансијска помоћ, говори експерт Центра истраживања европске политике у Бриселу Хрант Костанјан. Али, готово се сви боје да новац не буде поново разграбљен:
- Не мислим да би питање требало поставити овако „колико би новца било неопходно Украјини?“. Пре би требало питати да ли Украјина ова средства користи ефикасно и на начин који је предвиђен? Може се много новца уложити у економију, али ако она не ради, ако је висок ниво корупције, не мислим да сав тај новац може да помогне. Наравно, држави је неопходна међународна подршка, али је главно да се средства користе за оне циљеве који су првобитно назначени. За то су неопходне унутрашње реформе. У супротном, увек ће мањкати новца.
ЕУ је спремна, како је рекао сам Штефан Филе, да даје новац у замену за реформу економског сектора, правног и правосудног система и у име јачања борбе против корупције.
За сада је ЕУ одобрила издвајање 11 милијарди евра Кијеву, током наредних 7 година. Али, за сад је од те суме тек 250 милиона послато Украјини. А Међународни монетарни фонд је у априлу објавио да ће Украјини бити додељен двогодишњи кредит у износу од 17 милијарди долара. За сада је Кијев добио траншу у износу од свега 3 милијарде. Експерти ММФ сада у Кијеву помно прате куда иде тај новац. И чини се да све мање схватају шта то влада Јацењука ради са националном економијом. Мисија ММФ је чак продужила своју посету Кијеву, како би успела да сакупи више информација. Исплата друге транше је за сада замрзнута.
Андреј Федјашин,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
