Нови амбасадор САД у Москви: уместо теоретичара „обојених револуција“ долази практичар
Председник Обама је послао сенату на усвајање кандидатуру новог амбасадора САД у Москви Џона Тефта.
На први поглед требало би да Русија затвори за Тефта врата. Човеку такве дипломатске багаже црвени тепих приликом доласка не подмећу. Тефт је био шеф дипломатске мисије у Тбилисију пре и у јеку „кавскаског рата“ 2008. године. Њега је активно конзултовао ондашњи председник Михаил Сакашвили.
У Кијеву је он радио од 2009. све до 2013. године, где је веома енергично „демократизовао расположења“ у корист замене председника Јануковича и за нови мајдан. Зашто је Русији потребан такав „поклон“? Међутим, у Кремљу то именовање није изазвало ни негодовање, ни раздраженост. Како је рекао један високи руски дипломата: амбасадор не мора да буде „поклон у лепој амбалажи“.
Чињеница да у Москву стиже управо Тефт је очити демарш, знак да Бела кућа све до завршетка рока, док је Обама председник, не планира да шири дијалог с Москвом.
Међутим, не вреди све гледати кроз црне наочаре, - сматра познати амерички политиколог и експерт за Источну Европу, професор МДУ Марк Слобода. Џон Тефт, свакако, није симпатизер Русије, али лични однос није главна особина дипломате у земљи боравка, мада је и она достојна похвале.
- Погледајте то именовање с друге стране. У њему се осећа неки свежи прилаз. Од стране администарције Обаме смо видели све до сада други однос према дипломатским положајима, и то у много већим размерима него прилаз било које друге администрације. Обама је именовао за амбасадоре не каријерне дипломате, већ лојалне функционере Демократске странке, који су се издвајали само износом прилога изборном фонду Обаме. Ти људи нису познавали ни културу, ни историју, ни традиције земаља, куда иду, нису говорили њихов језик.
Џон Тефт према својим професионалним особинама много превазилази претходнике. Он, историчар по струци, већ је 40 година у дипломатској служби. Тефт је дошао у Стејт департмент 1972. године. Он је радио у Мађарској, Израелу, Италији. 1985. године је он био у саставу делегације САД на преговорима о Уговору о смањењу стретешких офанзивних наоружања (СОН-1). 1989. године је он постао заменик шефа оделења Стејт департмента за послове Северне Европе. 1996.-1999. године он је био заменик шефа дипломатске мисије САД у Москви. Већ после тога је он постао амбасадор у Литванији, Грузији и Украјини.
Коментар председника вашингтонског центра Никсон, издавача часописа The National Interest Дмитрия Сајмса.
- Сви основни приоритети и главни проблеми (другог рока) председника Обаме су унутарполитички. Украјина га одвлачи од њих. Због ње је он много критикован. Одавде је тежња да се покаже одлучним и јаким, да створи утисак да Русија уступа америчком притиску, да само због тога руски тенкови не пресецају украјинску границу. Само због претње санкцијама. Лајање администрације је много јаче од уједа.
Не може да се тврди да нови амбасадор, уз читаво своје дипломатско искуство, избегава недипломатске оцене.
У Кијеву, например, све до сада се болно сећају речи најбољег пријатеља демократске Украјине Џона Тефта о националној украјинској химни. WikLeaks је још протекле године обелоданио извештај Тефта државном секретару САД. Посебно је немогуће било слушати њихову химну. То је право мучење! Стиче се утисак да ти живом служе опело, - извештавао је Тефт.
Иначе, то је више лични утисак него политички, за такве ствари тешко да ће сенат укоравати Тефта. Он је ипак доста антируски расположен да би без проблема прошао слушања у сенату.
Андреј Федјашин,
