Рогозин: Руска ракетно-космичка индустрија мора радити и под санкцијама
Према речима заменика председника владе РФ, то што ракетно-космичка индустрија ради у тежим условима може бити од користи. Он је то образложио да „се не сме у 21. веку, у условима кад геополитика постаје све више грабежљива, живети опуштено“.
Русија је принуђена да реализује своје планове у условима западних санкција, изјавио је новинарима потпредседника владе РФ Дмитриј Рогозин.
„Сада ракетно-космичка индустрија, као и друге високотехнолошке области у Русији раде у условима санкција“, рекао је Рогозин за време посете ракетно-космичком центру „Хруничев“ у Москви, где се прави нова ракета „Ангара“.
„То је ново што се појавило у нашем животу. То су, у суштини гледано, не баш мирнодопски услови рада. То није поштена конкуренција, али сам сигуран да ћемо издржати и победити у овој борби“, рекао је потпредседник владе.
Према његовим речима, ракетно-космичка индустрија је принуђена да ради у отежаним условима, али да јој то може бити од користи. “ Не сме се у 21. веку, у условима кад геополитика постаје све више грабежљива, живети опуштено“, рекао је он.
Он је стручњаке из ове области упоредио са обичним војницима, официрима и генералима руске армије. „Зато што су задаци које решава ракетно-космичка индустрија не само престиж и ауторитет државе, него и нове јаке позиције земље, на које ће сви морају рачунати“, рекао је Рогозин.
Говорећи о утицају санкција, он је рекао да се оне пре свега односе на зависност грана од увозне радијационо-отпорне електронске компоненте базе. „То нису само испоруке делова из Украјине и других земаља, колико рад на стварању сопствене радијационо-отпорне електронске компоненте базе. То је такозвани други план замене увоза, који ће ускоро бити показан председнику. То ради Роскосмос, као и предузећа под Минпромторгом“, рекао је Рогозин.
Он је саопштио да је влада почела да ради на буџету за 2015-2017. годину. „Улазећи у тај буџетни посао, ми схватамо режим штедње материјалних средстава. Ми сви јако добро схватамо ситуацију која се ствара око наше земље“, рекао је потпредседник владе.
Украјина, ЕУ и САД, као и неке друге земље које нису признале улазак Крима у састав Русије после мартовског референдума су увеле санкције против руских чиновника, политичара и пословних људи, као и низа компанија. Москва је те санкције назвала контрапродуктивним. На Криму је 16. марта одржан референдум о статусу аутономије на ком се више од 96% становништва изјаснило за улазак Крима у састав Русије. 18. марта је потписан одговарајући договор. Државна дума и Савет Федерације су одобрили договор о припајању полуострва Русији и закон о формирању два нова субјекта РФ: Републике Крим и града федералног значаја –Севастопоља. Председник РФ Владимир Путин је 21. марта потписао оба документа.
