Страсти по Кијеву
"Драги Кијевљани, ништа немамо драже од нашег древног града. Кијев је преживео ратове и револуције, који су уништили споменике архитектуре, уметности, зар нас историја нечему није поучила?". То су почетне речи фебруарског апела делатника културе Украјине са позивом да се обустави вандализам на улицама Киева.
Писмо више од 50 представника интелектуалаца садржало је списак губитака, који настају данас. "Постарадали су Национални уметнички музеј, Национална парламентарна библиотека, Институт украјинске књижевности. Дошло је до покушаја пљачке фондова Музеја Кијева. Капиталну оправку траже трг Независности и Крешчатик, Музејски сокак с његовим архитектонским споменицима из почетка 20. века. Спаљено је дрвеће у улици Грушевског, поремећен еколошки баланс зелене зоне падина дуж Дњепра. То није пун списак. Међу онима, ко је потписао писмо су глумац Позоришта "Лесја Украјинка", народни уметник Украјине Давид Бабајев. О данашњем Кијеву он каже: Ништа се не мења.
- У центру града је постреволуционарни, мајдански хаос. Свуда су барикаде, блато, све смрди, тамо се окупљају бескућници, незапослени из различитих кутића Украјине, углавном из западних, где нема посла. Хране их, додуше, не онако, како је било раније, - наши олигарси су обуставили спонзирање. Данас они просе, добро им је, не намеравају да оду. Власти у Кијеву није било, нема ни данас.
Данашњи Кијев, изгледа, постаје сличан Кијеву из времена Грађанског рата у Русији, који је чувени Кијевљанин Михаил Булгаков описао у роману "Бела гарда". Међутим, Давид Бабајев сматра: Кијев из 2014. године се разликује од Кијева из 1918. године. Ево зашто.
- У данашњем Кијеву нема конфронтације. Ужаснут, констатујем – то је сасвим други град, који је био не само у време Булгакова, већ још пре 20 година. Када су у кијевској Ради добиле више од 7$ странке Слобода и Радикална странка Љашка, - ниједна либерална странка, комунисти нису ни 1% прикупили, - у Кијеву се кардинално променило становништво. Кијев су запосели дошљаци. То су углавном људи из Галиције. Они су се укоренили, намећу своју идеологију.
Делимично је могуће упоредити "тај" Грађански рат и догађаји ове године на мајдану, - сматра директор музеја "Булгаковска кућа" у Москви Николај Голубев.
- Мислим да су то различите ствари, јер у овоме има много пиар-технологија, те, рецимо, мање спонтаности, међутим, сличности има. Све се понавља. На крају крајева, да је та енергија била употребљена за изградњу нечег конструктивног… Можда је дошло време када ће почети да нешто стварају, а не конфликтују. Не знам. Надам се на то…
Културна изградња би била најбољи излаз у овој ситуацији, тим пре, што културни губици Украјине нису само унакажена историјска места у Кијеву, већ и одлазак у иностранство вредних људи. Овај се процес одвија, између осталог, током читавог периода независности Украјине. Према статистикама УНИАН-а, од 1996. године до 2011. године у иностранство је отишло више од хиљаду и по украјинских научника, и то највише у САД, Немачку и Русију. У Русију су се преселили и балетски играч Денис Матвијенко, и оперски певач Виктор Луцјук – данас солисти Маријинског театра, као и популарне певачице Јолка и Вера Брежнева, и спортисткиња из уметничког клизања Татјана Волосожар, која је постала светска шампионка као руска спортисткиња, хокејаш Алексеј Житник и гимнастичар Николај Куксенков, који је у саставу руске репрезентације добио три златне медаље приликом прошлогодишње Универзијаде у Казању, као и многи други. Када земља нагло губи памет и таленат, ко је способан да схвати очајне речи кијевских интерелктуалаца, који су написали: "Нема опрадвања за вандализам!"…
Олга Бугрова,
