Брисел признао да постоје ризици за Русију у споразуму о зони слободне трговине ЕУ са Украјином
Крајем прошле недеље у Бриселу су одржане трилатералне консултације Русије, Украјине и ЕУ о економским последицама споразума о формирању зоне слободне трговине Кијева и земаља ЕУ за Русију. Брисел који је раније уверавао Москву да су економски односи са њеним суседом безбедни после његове асоцијације са ЕУ, ипак је признао: ризици за Русију постоје.
Говорећи пред новинарима, европски комесар за трговину Карел де Гихт саопштио је да либерализација трговине, која се подразумева споразумом о асоцијацији, мења трговинске и инвестиционе услове на тржишту Украјине. То може да донесе извесне ризике у економским односима између Русије и Украјине. Европски комесар је истакао да проблеми могу да се тичу техничког регулисања и санитарних норми:
- Експерти треба да одреде који ризици могу да буду уклоњени на овом нивоу, а који захтевају политичко решење.
Русија треба да припреми списак потенцијалних ризика за своју економију због споразума о асоцијацији Украјине и ЕУ до 20. јула ове године. До 1. септембра ће их разматрати Европска комисија.
Главни ризик који види Русија је неконтролисани прилив робе на унутрашње тржиште. Технички у оквиру регулисања СТО Украјина не може да препродаје европску робу на руско тржиште, али како ће то пратити Европска комисија није јасно. Услови под којима су се Украјина и Русија придружиле СТО разликују се између осталог у погледу царинске и тарифне политике. Поред тога, СТО не може да решава питања везана за функционисање зоне слободне трговине у ЗНД. Забринутост Русије изазива такође вероватножа истискивања руске робе робом из ЕУ, и украјинске робе са украјинског домаћег тржишта на руско.
Формирање механизама трилатералних консултација не претпоставља да Кијев одложи ратификацију у парламенту Споразума о асоцијацији. Русија је много пута упозоравала да ће увести трговинска ограничења ради заштите свог тржишта. Позитивни ефекат укидања трговинских баријера за Украјину у ЕУ процењују на 500 милиона евра годишње. Ипак губици од ограничења трговине са Царинским савезом се процењују на 2-3 милијарде долара. Стање украјинске економије не дозвољава да се лакомислено троши новац. У земљи је уведен режим строге штедње гаса, који нема од чега да се купи. Власти су признале да је Украјини потреба двоструко већа сума од кредита ММФ од 17 милијарди, како не би банкротирала у наредне две године. Али у замену за новац од Украјине се траже озбиљне реформе. Коментарише експерт Центра за истраживања европске политике у Бриселу Хрант Костањан:
- Пре свега, потребна је политичка воља за спровођење реформи. Прво је питње безбедности у земљи. Даље је потребно борити се против корпуције у украјинској влади. То је кључни фактор за привлачење инвестиција. Потребно је натерати да ради и учинити транспарентним судски систем и осигурати једнаке могућности за домаће и стране инвеститоре.
Наредне консултације на нивоу министара о последицама споразума о асоцијацији Украјине и ЕУ биће одржане 12. септембра. У Европи се не радују сви новом партнеру са слабом привредом. Министар за економски развој Украјине саопштио је да прогноза пада националног бруто производа за наредну годину износи 7%. На истоку земље настављају се војна дејства. Ради ступања споразума о асоцијацији на снагу, потребно је да од стране ЕУ њега ратификују парламенти свих 28 земаља. Али такви лидери ЕУ као што су Немачка и Француска, за сада не журе да то учине.
Јекатерина Иванова,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
