Победа по цену неуспеха
Године 1968. на велике екране изашао је филм из два дела Мртва сезона. То је био први филм посвећен делатности совјетске обавештајне службе у време хладног рата.
Филм је имао невероватан успех, сећа је филмски критичар Валериј Кичин.
- Својевремено Мртва сезона је била бомба наших филмских екрана. Не само зато што је то акциони филм о нашем обавештајцу. Сава Кулиш, режисер филма, направио је заиста врло добар рад. Филм је испао динамичан, гледао се у једном даху, гледао поново.
Успех филму је осигурала детективска интрига Совјетски обевештајац илегалац Константин Ладејников који је живео на Западу и кога је играо Донатас Банионис, требало је да открије и неутралише нацистичког ратног злочинца. Обавештајац извршава задатак по цену свог неуспеха. После неколико година затвора у САД мењају га за откривеног у Совјетском Савезу америчког резидента. У сижеу могла је да се открије сличност са биографијом великог совјетског обавештајца Рудолфа Абела. Тим поводом Валериј Кичин примећује:
- По мени, Донатас Бенионис је врло убедљив у улози совјетског обавештајца. А то да је он Абел, ми смо сазнали из новинских чланака. Мени се чини да ни публика, ни сами аутори нису покушавали да виде у јунаку филма управо Абела. То је био уопштен лик совјетског обавештајца, и наравно, он је био најбољи.
Да ли је постојао тачан историјски прототип филмског јунака Константина Ледејникова? Постојао је, сматра аутор књиге о Рудолфу Абелу Николај Долгополов.
- Донатас Банионис је играо не Абела, већ Конона Молодог, он је сер Лонсдејл. Могу да кажем да ли се свиђао филм двојици пријатеља, пуковнику Молодом, он је Лонсдејл, и пуковнику Фишеру, он је Абел. Прва епизода им се врло допадала, зато што је подсећала на оно што су они у принципу радили. Друга — са пуцњавом — изазвала је само осмех, зато што када почиње пуцњава, ту се завршава обавештајна делатност.
Ипак Мртва сезона се упорно везује са Абелово име. Можда зато што се на почетку филма обавештајац обаћа публици са коментарима. А још и зато што крајем 60-их његову причу знао је сваки одрасли грађанин СССР. Рудолф Албел сазнавао је војне тајне САД — руководио је такозваног ”групом атомских шпијуна”. Када га је оцинкарио издајник, нашао се у америчком затвору — претила му је 30-годишња робија. Али Абела су заменили за америчког пилота Пауерса, обореног изнад Свердловска. Николај Долгополов наставља:
- Нико није беспрекоран — ни политичар, ни обавештајац, чак најистакнутији као Абел: сви допуштају грешке. Малу грешку је починио и Абел, на пример, када је упалио светло, покушавајући да изнесе документа сакривена у његовом стану. Било је и других малих грешака. Он је врло волео своју жену, две ћерке и чувао њихова писма. Ова писма су такође доспела у руке Американаца. Али да ли га можемо због тога грдити? Ја не бих. Зато што, провевши десетине година у страној обавештајној служби, Абел је донео велику корист својој земљи.
Рудолф Абел је имао једну особину личности, изузетну чак међу истакнутим обавештајцима. Провевши пет година у америчком затвору, где су покушали да га преврбују, Абел је ушао у историју светске обавештајне службе као човек који није рекао противнику ни речи о вом раду, није открио ни једну, чак најмање значајну професионалну епизоду!
Олга Бугрова,
