Европа се противи русофобском курсу САД
У Европи се води битка око кандидатуре за новог представника ЕУ за иностране послове. Кандидатура наследника Кетрин Ештон, која заузима дужност шефа европске дипломатије од 2009. године, треба да буде проглашена текуће недеље после самита ЕУ.
При томе низ земаља ЕУ покушава да не допусти да на ову дужност буде именована министар иностраних послова Италије Федерика Могерини. Кампању против Италијанке воде Летонија, Литванија, Естонија и Пољска. Оне сматрају да она заузима недовољно оштар став према Русији. Најмање се Пољској и балтичким земљама свидело то како је протекла посета Могерини Москви, у току које је она изразила подршку гасоводу Јужни ток — пројекту који може да смањи зависност потрошача ЕУ од политичких потреса у источној Европи. При томе треба имати у виду да је управо Брисел и блокирао у Бугарској реализацију овог амбициозног пројекта, пратећи жеље русофобског спољнополитичког лобија у Вашингтону.
Могуће је да ће уместо Федерике Могерини министар иностраних послова ЕУ постати Бугарска Кристалина Георгијева, могуће неко други. У датој историјској фази конкретне личности нису тако важне. Најважније је да Европом руководе чиновници који немају сопствени став и слушају сугестије Вашингтона. Другим речима, пракса политичког администрирања ЕУ све јаче личи на совјетску, где се слобода од стереотипа сматрала знаком претеране памети и погубном по систем. При томе, дружељубив однос Федерике Могерини и Русије оправдан је италијанским националним интересима. Говори генерални директор Центра за политичку коњуктуру Сергеј Михејев.
- За италијанску економију руско тржиште је крајње важно. Овде се продаје огромна количина робе, овде су кћеринска предузећа италијанских компанија. Италија је заинтересована и за испоруке руског гаса. Зато став Могерини може да се разуме. Тим пре што Италија нема никакве везе са догађајима у Украјини. Ако неке земље ЕУ воде тамо сопствену игру, Рим се дистанцима од проблема.
Американци приморавају Европу на продубљивање конфронтације са Русијом. Али не може се свака фигура лако извести из европске политичке игре. Реч је о канцелару Ангели Меркел, која све чешће и све гласније позива да се прекине притисак на Москву због украјинске кризе. Наде у препород самосталног круса Немачке као европског лидера расту. Оптимистички делује и спремност 9 земаља ЕУ — Немачке, Француске, Луксембурга, Аустрије, Бугарске, Грчке, Кипра, Словеније, као и председавајуће ЕУ Италије, да блокирају покушаје да се против Русије уведу економске санкције. Ма шта рекли, Американцима никако не полази за руком да направе јединствени антируски фронт чак од својих најближих савезника.
Што се тиче источне Европе која одбацује кандидатуру Италијанке Федерике Могерини, они певају туђим гласом, уверен је експерт европског центра за геополитичку анализу, доктор Марцин Демогала.
- Група земаља Источне Европе, пре свега Пољска, руководе се не сопственим интересима. Они само одражавају политику САД, која уопште није заинтересована за то да спољну политику ЕУ у већој мери одређује представник Италије. Јер ова земља, без обзира на кризу око Украјине, активно успоставља контакте са РФ.
Страх да ће антируске станкције ударити по европској економији која се полако опоравља, није једини разлог суздржаног става главних европских престоница. Покушавајући да уведу економске санкције против Русије, Американци теже да ојачају своје трговинске позиције у ЕУ, са којим сада преговарају о слободној трговини. Ако ограничења буду уведена, европљани ће бити приморани да прошире трговину са САД чак у оним робним категоријама које су им мање повољне. Тако је Вашингтону повољно да смањи обим трговинске размене између ЕУ и Русије, не само да би ослабио руску економију, ећ и да би смањио конкурентност европских произвођача на светској сцени.
Сергеј Дуз,
