Јункер у тражењу компромиса
Европски парламент је одобрио кандидатуру бившег премијера Луксембурга Жана-Клода Јункера на дужност шефа Европске Комисије. Наредних 5 година курс бриселске политике ће диктирати припадник десног центра и федералиста који је учествовао у стварању самог пројекта ЕУ.
Јункер је био изабран са солидном већином: 442 гласа за и 250 против. 59-годишњи Јункер је први шеф Европске комисије који је добио ову дужност после гласања у Европском парламенту. Кандидатуре свих његових претходника су усаглашаване на самитима лидера земаља ЕУ. Ипак, у складу са изменама у изборном законодавству ЕУ, сада кандидата на ову дужност утврђује Европски парламент. Нико између осталог не смета Европском Савету да саветује парламенту кога жели да види на датој дужности. Поводом Јункера консензус није постигнут: против његовог именовања залагале су се Велика Британја и Мађарска. Дејвид Камерон је чак претио да ће у случају победе Јункера приредити у домовини референдум о иступању из ЕУ. Посе победе Партије за независност Велике Британије Најџела Фараџа на изборима за Европски парламент, ауторитет Камерона у домовини је у опасности. Исто се тиче његовог реизбора на предстојећим изборима 2015. године за енглески парламент. Камерон је покушао да учини све што је могао у свом положају, али центристи за сада још увек у Европском парламенту чине квалификовану већину. Неки су ипак склони да верују да ће се бори резултати националиста и евроскептика на изборима за Европски парламент испољити. Коментарише експерт Центра за Истраживања Европске политике у Бриселу Соња Пједрафита.
- Чак узимајући у обзир да је Јункер из конзервативне партије, исто као и Барозу, он мора да остане неустралан. Тако да не може да прати само интересе конзервативаца. Такође постоји једна важна разлика његовог председничког мандата у односу на претходне године. Када је Барозу био председник Европске комисије, Европска Народна Партија је имала много више места у парламенту. ЕПН је имала више простора за маневар у погледу утицаја на политику Европског парламента. Али то више није тако. Они су добили већину, али незначајну. И, узимајући у обзир нови састав парламента, мораће стално да траже подршку социјалиста. Они никада више неће имати такве предности као раније.
18 година Јункер је био премијер Луксембруга, 20 — министар финансија, спојивши дужност премијера и министра финансија земље. Такође он је на челу Еврогрупе — неформалног клуба министара финансија земаља зоне евра. Јункер је један од архитеката Мастрихтског споразума кој је означио почетак ЕУ. Активно га подржавају присталице европског пројекта и не воле евроскептици. Полемика око Јункерове кандидатуре је полемика о будућем уређењу ЕУ. Такве земље као што је Велика Британија, Шведска, Холандија, залажу се за повратак овлашћења националним владама, тачније против веће евроинтеграције. За то се залаже Немачка, за сада још јака економија Европе. Експерти су склони да претпостављају да ће Јункер покушавати да угоди свима. Године руковођења министарством финансија учиниле су од њега флексибилног и прагматичног политичара. Али неке противречности се виде већ сада. Луксембуршки политичар залаже се за већу интерграцију у спољној политици и самим тим за проширење овлашћења врховног представника за иностране послове (и пад значаја одлука министара иностраних послова земаља ЕУ). Јункер такође намерава да подигне престиж ЕУ — пре свега међу сопственим грађанима. И то ће му могуће поћи за руком. Он се осећа одлично припремљеним за борбу институција ЕУ за власт. Познаје ове институције. Нема ништа што би могло да га зачуди, и ништа што још није преживео у Европском савету, кажу о њему будуће колеге.
Јекатерина Иванова,
