Украјина: ситан новац у туђој игри
Функције контактне амбасаде НАТО-пакта у Украјини ће од 2015. године вршити дипломатски ресор Литваније. Ту одлуку су државе-чланице алијансе усвојиле 15. јула. Основни задатак нове структуре је ширење информација о делатности НАТО-а и успостављање веза с политичким и друштвеним удружењима у земљи, која је за НАТО од великог интереса.
Са своје стране, Конгрес САД усвојио је нацрт закона о спречавању руске агресије, према којем ће Украјина добити статус савезника САД без чланства у НАТО-у. Иначе, њено се учлањивање у алијансу у дугорочној перспективи не скида са дневног реда, нарочито у Кијеву.
За сада, свакако, није реч о пуноправном учлањивању Украјине у НАТО. Алијанси се не исплати да има у својим редовима земљу, која се уствари распада, и то са великом бројем проблема. Тим пре, она нема жељу да због ње ступи у оружани сукоб са било ким. Иначе, у складу са правилима Нато, колективна заштита једног од учесника блока у случају његовог конфликта с другом земљом неизбежна је. Међутим, у Бриселу и данашњем Кијеву могућност зближавања је једно од важних питања, можда заобилазним путем. Например, уз помоћ формирања пољско-литванско-украјинске војне бригаде. О томе су се, према неким подацима, већ договориле власти ове три земље. Разумљиво је да ће та структура имати не борбени, упркос називу, већ демонстративни значај. Међутим, ту је вероватно важнија тенденција, симболика. Политиколог Сергеј Михајлов сматра да ће Брисел и даље користити украјинске догађаје у свом интересу.
- Свакако, данас се руководство блока труди да покаже процес даљег проширивања блока као неку узвратну меру на тобоже агресивне акције Русије према Украјини.
У данашњим условима апсолутно марионетских, проамеричких власти, које су успостављене у Кијеву, Москва, свакако, нема ефикасне инструменте утицаја да би сметала формалном и неформалном зближавању Украјине са земљама НАТО-а. Међутим, сама Украјина неће добити од тог савеза ништа позитивно. Међутим, минуси су очигледни. То су допунски трошкови за стварање инфраструктуре и учешће у заједничким пројектима, који су за украјинску економију, која ионако једва дише, просто прекомерни. То су напети односи са источним суседом, који би под условом промене политичке конјунктуре у Кијеву могли да буду некако конструктивнији. То је иначе поремећен баланс снага у Европи и другим регионима, што није никоме потребно, осим, свакако, Вашингтона, којем је од користи свака дестабилизација на туђој територији. При томе чланство Украјине у НАТО-у неће бити велика опасност по безбедност Русије, која има сва војна и техничка средства ради њеног осигурања. Дакле, жеља да чини зло Москви може да скупо кошта присталице те фиксне и бесмислене идеје.
Шеф Оделења за проблеме регионалне безбедности Центра одбрамбених истраживања Сергеј Јермаков сматра да НАТО бестидно користи Украјину у својој намери да уздржи Русију.
- Много раније од почетка украјинске кризе истицала се тежња НАТО-а да се врати свом извору, односно, постане војни блок. Нажалост, на позадини украјинске кризе од стране НАТО-а се не испољава жеља да постане политичка структура, о чему је било изјављено приликом последњих самита, која би реално допринела регулисању кризних ситуација.
Изјављујући о тежњи да се учлани у НАТО, Кијев покушава, а да не примети да га у Европи на нивоу обичних људи све чешће сматрају ситним новцем у туђој игри. Вероватно таква улога потпуно одговара председнику Порошенку и влади Украјине. Тим пре што су одговарајући налози иза океана добијени.
Илија Харламов,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
