Летонија: цена чланства у ЕУ
Поглед обичног грађанина понекад није ништа мање драгоцен од мишљења политичара или стручњака. О томе како је Летонија ишла ка Европској унији и како се све ово одразило на њене грађане за Глас Русије говори Светлана Мостоваја, која сад живи у Данској. Специјалиста у области IT Светлана је живела и радила у главном граду Летоније – Риги, и сад често посећује домовину.
Зашто тако скептички оцењујете ових 10 година у току којих је Летонија члан ЕУ?
- У совјетско време Летонија је била једна од најнапреднијих република СССР. У земљи су били развијени индустрија и пољопривреда, а посебно млекарска индустрија, наука и образовање.
Кад се крајем 80-их година у републици појавио широк покрет за независност, подржале су га све друштвене и националне снаге Летоније. Сматрали смо да сасвим лепо можемо да живимо као самостална држава. 1990. године је објављен референдум о изласку из СССР и већина је гласала за, а 1991. године Летонија је постала независна држава. Чинило се да се остварило оно за шта се борио Народни фронт. Међутим, убрзо су почела да се затварају предузећа, порастао је ниво незапослености, погоршале су се социјалне услуге које се пружају становништву, скочиле су цене станова.
Летонија је усмерена ка уласку у Европску унију. Ради постизања овог циља ограничавана су или су затварана врло рентабилна и конкуретна предузећа, уведене су квоте за извоз-увоз, на пример, врло строге квоте за извоз у Русију – обим трговине с Русијом требало је да износи највише 50% обима трговине с Европском унијом. А извозна производња Летоније је углавном била оријентисана на Русију.
У совјетско време је летонска индустрија била позната по својим радиотехничким производима, за које су људи знали не само у СССР, већ и у иностранству – на пример, VEF. Ова фабрика за производњу електронике је постојала од почетка ХХ века. Већ крајем 80-их и почетком 90-их година производили смо телефоне с детектором броја, с уређајима који памте бројеве – на Западу их још није било. Производили смо микрочипове за космичку индустрију. Фирма „Алфа“ је производила чак и компјутере.
VEFје једноставно ликвидиран. „Алфа“, која је правила производе више технологије него конкуренти у Француској, прво је продата Французима, а онда је затворена. На десетине хиљада висококвалификованих радника је остало без посла. Исто се десило и фабриком комбија РАФ. Предузеће је купио Фолксваген, а касније је ликвидирано.
Због тога су кад је Летонији предложено да уђе у ЕУ 2004. године расположења већ била скептичнија. Резултати референдума о придруживањау ЕУ нису били сјајни. Званично је више од трећине становништва гласало „против“.
Како се променио живот Летонаца за 10 година чланства земље у ЕУ?
Број становника Летоније нагло опада због ниског наталитета и високог нивоа емиграције. Има грађана првог и другог реда. Грађани првог реда су они који су добили летонско држављанство, а другог они који га нису добили. Држављанство су углавном добили етнички Летонци који су тада чинили мање од 60% становништва земље. Нису га добили Руси, Украјинци, Јевреји, Белоруси и Пољаци. За добијање држављанства не-Летонци је требало да доставе документ о томе да су они или њихови родитељи живели на територији Летоније до 1940. године. Јасно је да је било веома тешко набавити таква документа, чак и ако их је неко некада имао. На пример, пре Другог светског рата у Летонији је живело много Јевреја. Други светски рат је преживело врло мало људи. Ови људи су често остали без икаквих докумената. А да не говорим о томе да је после рата у Летонију дошло много људи из целог СССР и да су након што је Летонија стекла независност остали без држављанства. Они су лишени права гласа на државном нивоу, на пример, не могу да раде у државном сектору или у полицији. Постоји читав списак "забрањених" професија.
Улазак у Европску унију није донео измене овог недемократског закона. Јасно је да су многи почели да одлазе. То је било на штету производње, друштвеног сектора и здравства, јер је отишло много лекара Руса и Јевреја. Одселили су се многи научници. А након што је ЕУ почела да прилагођава привреду, укључујући и пољопривреду, својим мерилима, почели су да одлазе и етнички Летонци. Само у Ирској сад живи преко 200 хиљада Летонаца! Ако се ова тенденција настави, 2017. ће за Летонију постати тачка после које нема повратка.
Да ли постоји нешто позитивно што је донело чланство у ЕУ?
Вероватно то што сад можемо слободно, без визе, да путујемо у све европске земље. Али, Летонија се од напредне земље на совјетским просторима претворила у маргине Европе.
Лариса Солодченко,
КАТЕГОРИЈЕ
