Постоји ли излаз из „кипарског ћорсокака“
40 година је прошло од дана увођења турске војске у северни део Кипра, после чега је острво подељено на грчки и турски део.
Покушаји решавања кипарског проблема и превладавања раскола острва у току ових година су предузимани више пута, али нису уродили полодом. Да ли се данас макар у далекој перспективи назире излаз из „кипарског ћорсокака“? „Глас Русије“ представља две супротне тачке гледишта на овај проблем.
По мишљењу начелника Одељења Кипра, Северног Кипра и Турске дневног листа „Катимерини“, Николаса Стелја, много зависи од ставова саме Турске:
- На међународној сцени турско руководство се и даље придржава тактике непризнавања Републике Кипар и тврди да је она престала да постоји још 1974. године. Анкара као независну државу признаје само „Турску Републику Северни Кипар“, коју је сама створила на окупираној територији острва. А према Републици Кипар се примењује дискриминациона формулација „грчка Администрација Јужног Кипра“. Овај став Анкаре представља битну препреку на путу развоја њених односа с ЕУ и битно отежава решавање проблема. Велике наде су везиване за преговоре који су у фебруару настављени међу лидерами ових двеју заједница. Међутим, грчко-кипарска страна је наишла на неконструктивну, максималистичку позицију лидера Турака-Кипрана Ероглуа, којег Анкара подржава у свему томе. И ако Анкара не промени свој став ситуација неће изаћи из ћорсокака.
Грчко-кипарска страна указује на тежњу партнера у преговорима да сведу да нулу раније постигнуте договоре, пошто су они претпостављали извесне уступке с турско-кипарске стране. Турци-Кипрани покушавају да представе владу Републике Кипар као освајаче и тлачитеље, самим тим стварајући фобију међу становницима севера острва у погледу уједињења. Оваква тактика такође треба да доведе у заблуду и међународну заједницу, јер сву одговорност за statusquo Турци-Кипрани покушавају да пребаце на Републику Кипар. С оваквим приступом се, наравно, проблем не може решити.
А ево шта поводом тренутне ситуације мисли други саговорник „Гласа Русије“ – посланик десничарске партије (Турска републичка странка – Уједињене снаге) и председник Уставног комитета парламента непризнате ТРСК Асим Акансој.
- Налазишта гаса која су откривена у близини кипарске обале поново су подсетила међународну заједницу на потребу за решавањем кипарског проблема. И у условима ових нових регионалних реалија ми данас, као никад раније, можемо да добијемо стимуланс за решавање проблема. Међутим, притом је крајње важно да у управљању будућим јединственим Кипром у потребној мери учествују обе заједнице острва: грчка и турска. Засад ово питање није решено.
Данас се турска страна налази у рањивом положају. И кључ је у равноправности приликом доношења одлука. Питање размене територија се налази у другој равни и може да сачека, пошто се питање о подели земље не може брзо решити. Због тога се не треба усредсређивати само на то, тим пре што ово питање није државног, већ више међународног карактера.
Врло су важни ставови земаља-гараната. Најновије оштре изјаве турског премијера Ердогана, по мом мишљењу само негативно утичу на перспективе решавања кипарског проблема. Историја је показала да крути ставови никуда не воде. До сада је Кипар био поље сукоба између Турске и Грчке. Мислим да проблеми треба да се решавају уз учествовање држава-гараната у оквиру УН.
Да ли треба да прође још 40 година да би се решио кипарски проблем? И у турском, и у грчком делу острва се надају да не треба. Али пут за остварење ове наде тек треба да се пронађе.
Амур Гаџијев, Турал Кермов,
КАТЕГОРИЈЕ
