Бретон-Вудс у контексту савремене геополитике
Пре тачно 70 година у америчком градићу Бретон-Вудс (држава Њу Хемпшир), завршена је међународна конференција која је поставила основе новог светског финансијског система. Још се водио други светски рат, али лидери водећих држава су покушали да израде основе послератног финансијског света. Основе су биле израђене – мада оне нису спасиле свет од „валутних ратова“.
У раду конференције у Бретон-Вудсу, која је трајала од 1. до 22. јула 1944. године, учествовало је 730 делегата из 44 земаља учесница антифашистичке коалиције. Председовао је форумом министар финансија САД Хенри Моргентау. Делегацију СССР предводио је заменик министра спољне трговине Михаил Степанов. Занимљиво је да је Кину тада представљао Чанг Кај Шек, касније приморан да под притиском комунистичких снага побегне на Тајван.
У то да су свету потребна јасна правила валутне политике, представници водећих држава нису сумњали. На крају се појавио систем који ће, како се претпостављало, осигурати послератну обнову и развој светске економије. Дати ситем је привезао курс долара за цену злата (35 долара за тројску унцу), утврдио чврст курс замене валута земаља чланица система за долар, допустио озбиљне промене валутних курсева само посредством ревалвације или девалвације. Кључна овлашћења за осигурање непрекидног рата датог система поседовали су ММФ и Међународна банка за реконструкцију и развој.
Дати ситем отворио је светску епоху златног стандарда и свевлашћа долара, привезаног за њега. Дата околност објективно је била везана за то што је управо америчка економија мање од других пострадала у време другог светског рата. Ипак везивање светског финансијског система за долар, а долара за злато, са своје стране створио је услове за претварање САД у главни финансијски центар света, а ММФ и Међународна банка за реконструкцију и развој у суштини су се претвориле у геополитичко оруђе Вашингтона.
Једна од последица оваквог ситема било је јачање утицаја транснационалних корпорација у којима је кључне позиције заузео управо амерички бизнис. У савременом свету сукоб националних влада и транснационалних корпорација се посебно заоштрио и управо он прети светском економском систему – истакао је у разговору за агенцију "Росија севодња" директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Каргалицки:
Настала ситуација неконтролисаног хаоса са своје стране претвара се у рат свих против свију. Једини излаз у том смислу је, наравно, раст протекционизма. То је објективна ствар. Ту ништа не може да се уради. То је нормални начин да се обнови контролисаност светског економског система.
Није случајно то што СССР, мада је и потписао коначне документе конфернеције, није их ратификовао. Поред тога, Совјетски Савез је одбио да се придружи раду ММФ, као и Светске банке. У Москви су ове организације сматрали оруђем светског империјализма и финансијског поробљавања земаља и народа.
Од 1978. године у свету делује такозани јамајски систем, који се базира на принципима слободне конвертације валута и на сталном колебању курсева. Ипак амерички долар и даље чува кључне позиције у светским пословима, а Федерални резерви ситстем САД по свом утицају претворио се у светску фабрику за штампање новца.
Није случајно што се сада све више утицајних политичара и бизнисмена залаже против свевлашћа папирног долара. Између осталог, буквално уочи актуалног јубилеја Бретон-Вудског система, генерални директор француске нафтне компаније Тотал Кристоф де Маржери је изјавио да не види разлоге због којих за нафту треба да се плаћа управо доларима. Он сматра да не може потпуно да се одустане од долара, мада било би одлично када би се евро чешће користио.
Треба напоменути да је на пролеће 2013. године Кина у оквиру БРИКС-а потписала трговински уговор са Бразилом, који предвиђа реализацију међусобног обрачунавања у нациналним валутама и отварање између Бразила и Кине такозване стоп-линије (swap) за узајамну размену валута према фиксираном курсу на суму од око 200 милијарди јуана (око 30 милијарди долара). Указани механизам, између осталог, сличан је механизму Бретон-Вудса, али при томе изводи долар „ван оквира“. У многоме захваљујући датом споразуму до краја 2013. године у међународној трговини јуан је истиснуо на треће место евро.
Петар Искендеров,
