Адути Арктика
Кинески брод „Сјуелун“ кренуо је у шесту међународну научну експедицију на Арктик. Научници из Русије, Кине, САД, Француске и Немачке анализираће метереолошке појаве у Арктичком региону, проучиће геолошку грађу морског дна, обавиће хемијска испитивања арктичких мора. Међународни карактер експедиције је аргумент у корист координације радова на истраживању Арктика.
Руски апарати за дубоке воде „Мир“ спустили су се на дно Северног Леденог океана још 2007. године. На дну, директно испод географске тачке Северног пола, постављена је руска застава. У томе што су руски истраживачи који су се први пут спустили на дно океана на Северном полу, поставили заставу своје земље, нема ничег чудног. Али, друге арктичке земље – Данска, Норвешка, Канада и САД су на овај догађај реаговале врло негативно. Представник Стејт департмента САД Том Кејси је критиковао активности руских истраживача заборавивши због нечега да су амерички астронаути поболи своју заставу кад су први пут крочили на површину Месеца. Канада је, са своје стране, почела да говори о потреби за војном заштитом својих арктичких територија.
Иако научници кажу да је Северни пол најбољи индикатор светских климатских промена и других геофизичких процеса, борба за Арктик међу земљама уопште нема научну позадину. Пловидба и природни ресурси су два главна адута Арктика. Економска сврсисходност освајања Северног морског пута је већ доказана. Терет између Европе и Азије се неколико пута брже превози Северним леденим океаном него Суецким каналом. И трошкови логистике су много мањи, без обзира на потребу за пратњом теретних бродова атомским ледоломцима. Зато су за коришћење могућности заинтересовне многе земље, истиче професор МДУ Сергеј Доброљубов:
Русија, Кина и многе друге земље би на општу корист могле да учествују у развоју привреде у лукама дуж трасе Северног морског пута. Иако он пролази у искључивој економској зони РФ, користи од тога нема само Русија. Кина, на пример, може да користи ову трасу за транспорт терета у Европу и атлантско приобаље Америке.
Што се тиче природних ресурса, по оценама стручњака, Арктик чува на десетине милијарди тона сировина угљоводоника, на трилионе кубних метара кондензованог гаса. Истина, није нимало једноставно вадити и транспортовати сировине из региона вечно смрзнутог тла. Због различитих разлога, ниједна земља то не може да учини сама, сматра стручњак Првог поморског института при Поморској државној администрацији КНР Ши Сјуефа:
Кина има могућности за инвестиције. Међутим, Русија има много више искуства, како у области истраживања Арктика, тако и у сфери вађења угљоводоника. И нама је ово искуство веома потребно. Ипак, технологије које омогућавају вађење с океанског дна у арктичким условима засад нико нема. Тако да ће враћање средстава од инвестирања у ову област бити веома дуго.
Ипак, освајање Арктика ће бити један од важних догађаја који утичу на међународне односе у наредних неколико деценија, сматра кинески стручњак. По међународном праву Северни ледени пол и регион Северног Леденог океана уз њега не припадају никоме. По конвенцији УН Канада, Данска, Норвешка, Русија и САД поседују права на ексклузивну економску зону од 200 миља. Плус на 150 миља копна испод мора, ако успеју да докажу да морско дно представља наставак обале. Природно, свог суверенитета над арктичким територијама неће се одрећи ни Русија, ни други чланови Арктичког савета. У овим условима важно је усаглашавање интереса свих заинтересованих страна, а пре свега осам приарктичких земаља, сталних чланова Арктичког савета – Русије, Данске, Исланда, Канаде, Норвешке, САД, Финске и Шведске. Само тако се може спречити пораст противречности и могу се заједнички истражити колосална богатства Артика, сматрају стручњаци.
Леонид Ковачић,
