Живот у ратним условима - Горловка
Још сасвим недавно реч "рат" се углавном асоцирала с Другим светским ратом, о њему смо читали у књигама, гледали смо филмове. Чинило нам се да су ратови прошла или чудна појава која је могућа само у Африци и на Блиском истоку. Нико није очекивао да ће рат доћи у Украјину.
Како се променио живот обичних људи у новим борбеним и страшним условима? О томе како живе и шта осећају становници Горловке говори Светлана Охрименко, руководилац службе за штампу Горловске епархије:
- Рат је у току. Од 21. јула је почела артиљеријска паљба по предграђима. Пројектили су 26. јула полетели ка центру. Погађају стамбене зграде, школе, болнице, продавнице и станице градског превоза. Неколико пројектила је експлодирало у близини православних храмова, један је долетео на територију Горловске епархијске управе. Никаквих позиција народних добровољаца нема и никад није ни било. Има на десетине убијених и рањених мирних грађана. У граду има срушених и спаљених кућа, већ три школе у центру деца неће моћи да похађају наредне школске године.
Од почетка пуцњаве људи масовно напуштају град, али многи и остају: у Горловки има око 270 хиљада људи. Град је замро, на улици се врло ретко може срести пешак, бициклиста или возач. Људи излазе из кућа само у случају крајње нужде и труде се да се што пре врате кући. Зидови зграда совјетске градње од панела неће их заштитити од директног поготка пројектила, али је могућост да ће погинути од крхотина у затвореном простору ипак мања него напољу. Део грађана се преселио у подруме и у склоништа. Много прозора је селотејпом залепљено у облику крста – да се крхотине не би разлетеле ако талас експлозије избије прозор. На улицама су се појавили мачке и пси с педигреом које су пустили власници који су отпутовали. На дрвећу поред врабаца има папагаја.
Каква је ситуација с намирницама, с лековима, с водом и струјом?
- Мале продавнице и пијаце су затворене, ради низ супермаркета. Намирница у њима има – не у предратном асортиману, али најнеопходније се може набавити. Неки су почели да зарађују на хлебу, он је поскупео 3-4 пута: оба млинско-пекарска завода у Горловки су престала да раде, хлеб се довози из суседних градова. Зато су у радионици за просфореу Богојављенској саборној цркви почели да пеку не само просфоре, већ и хлеб, који се развози по болницама и другим социјалним објектима града, а такође се дели људима који су се сакрили у доњем храму саборне цркве од пуцњаве.
Има врло мало отворених апотека, али у болницама има лекова. Лично нисам проверавала ове информације. Има прекида у снабдевању водом и струјом после пуцњаве, кад пројектили или гелери оштете дату инфраструктуру. Ремонтне бригаде отклањају ове кварове чим се укаже могућност. Понегде у предграђу ни сад нема струје и воде и то већ неколико дана. У предграђима су такође озбиљни проблеми с мобилним телефонима, практично није могуће успоставити везу с људима који тамо живе.
Шта осећају људи који су остали у граду? По чему се живот за време рата разликује од живота у миру?
- Неки осећају страх, неки озлојеђеност. Сви желе да се ово безумље што пре заврши.
Колико често се пуца? Да ли човек може да се сакрије?
- Пуцњаве није било тако често у поређењу с другим градовима у Донбасу у којима ватра понекад не престаје сатима. У Горловки је било појединачног гранатирања из система „Град“ и минобацача – до неколико пута дневно. Али чак је и паљба релативно малог интензитета већ изазвала велике невоље. Прича се да је у близини Горловке лоцирано 40 система „Град“ украјинске војске. Ако војници одлуче да их примене истовремено, резултат се може замислити... У граду су опремљена склоништа. Људи који имају подруме крију се у њима. Становници центра могу да се сакрију у доњем храму Богојављенске саборне цркве. У храму има воде и хлеба, храну и ћебад људи доносе сами.
Како ће се, по Вашем мишљењу, развијати ситуација?
- Нико не зна шта ће бити даље. Незахвално је износити било какве претпоставке. Народни добровољци су изјавили да намеравају да задрже град, украјинска војска је покушала да изврши јуриш. Засад су сви покушаји украјинског јуриша били одбијени. Војници су овојили преграђа, подизали су у њима украјинске заставе, али су их затим напуштали и сад је та територија неутрална. Сви желимо да се што је могуће пре успостави мир, али ће време показати да ли ће се наше наде остварити.
Ана Фјодорова,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
